Ovako za naš portal započinje svoju priču Milan Lučić koji je zbog cigareta početkom ove godine ostao bez desne noge koja mu je po hitnom postupku amputirana kako bi mu se spasao život.
– Dok ti se nešto ovako ne desi, ne veruješ u priče oko sebe… Veruješ da se to dešava tamo nekom drugom, ne tebi… Ne slušaš savete bližnjih, lekare… Da mogu da vratim vreme nazad, ne bi mi palo na pamet da zapalim cigaretu. Preživeo sam mnogo toga, došao na obe noge sa ratišta, a sada ponovo učim da hodam uz pomoć proteze.
Na pitanje kada su počeli njegovi zdravstveni problemi uzrokovani pušenjem i koji su bili simptomi, kaže da je to bilo pre 11 godina.
– Ispod prsta na desnoj nozi otvorila mi se ranica koja nikako nije mogla da zaraste. Šta sve nisam pokušavao, od antibiotika, do svih narodnih lekova i metoda za koje sam čuo. Međutim, ništa nije pomoglo, a bolovi su bili sve jači i nepodnošljiviji iako je ta rana bila veličine samo par milimetara. U jednom trenutku mogao sam da napravim korak od nekoliko centimetara… Završio sam na klinici za kardiovaskularne bolesti gde se ispostavilo da je prst najmanji problem i da je to samo posledica, a da je uzrok mnogo ozbiljniji. Urađena mi je operacija u kojoj su mi presekli nerve kako ne bih imao bolove, taj prst su mi amputirali i rekli da više ne smem ni da pogledam cigaretu. Periferni krvni sudovi su mi bili toliko začepljeni da ta rana zbog koje je nastupila gangrena prsta, nije mogla da zaraste jer nije bilo cirkulacije. Nije bilo moguće nikakvo premošćavanje. Jedini lek da se situacija ne pogorša je bio apsolutni prekid pušenja – priča nam Milan kome ovo upozorenje organizma, a ni lekara nije bilo dovoljno da se oslobodi jedinog poroka koji je imao.

Kako kaže, nije da nije pokušao.
– Probao sam neke tablete za odvikavanje, flastere, ali ništa… Iskren da budem, nisam se dovoljno trudio, jer prosto mi nije dolazilo do mozga da me cigarete zaista vode u sigurnu smrt. Posle oporavka od operacije koji je bio dug i bolan, nastavio sam po starom. A što je najgore, nikada nisam spadao u onu grupu pušača koja “jede” cigarete. Nikada nisam prelazio paklicu dnevno… Ali eto, nisam ih tada ostavio kada me je sve upozoravalo…

Nekoliko narednih godina sve je manje više bilo ok, osim, kako priča, nedostatak prsta mu je pravio problem sa ravnotežom i nikada taj oslonac na desnoj nozi nije bio kao ranije.
– Ali gurao sam nekako, uz manje ili veće bolove… Mada nikada više nisam bio onaj isti od pre. Pomagalo mi je to što imam fizičku snagu pa sam relativno normalno funkcionisao. Ali već u decembru prošle godine počeo je pravi pakao – otkriva naš sagovornik.
Bolovi su, kaže, iz dana u dan  bili sve jači, nepodnošljivi. Nije mogao ni čarapu da podnese, o obući nije bilo ni govora.

– Noga je natekla, menjala boju, gorela… Božić sam proveo u bolnici, davali su mi morfijum… Moj slučaj je razmatrao tim vrsnih stručnjaka, sve analize su rađene… Na skeneru arterija se doslovno nije videla. Otpustili su me sa dijagnozom “arteroskleroza” i rečima da je jedina mogućnost natkolena amputacija i da bih tu odluku morao da donesem što pre, jer mi je život ugrožen. Ponovili su mi da istog momenta moram da bacim cigarete, jer moji krvni sudovi su doslovno alergični na njih.

Osim fizičke, usledila je, priznaje, velika unutrašnja borba koja je bila bolnija od fizičkih bolova.
– Prvu rečenicu koja sam izgovorio je: “Ja na onaj svet idem sa obe noge”. Amputaciju sam odbacio, samo sam razmišljao kako da prekratim muke. Patio sam i ja, ali i moja supruga i deca koji su me ubeđivali da moram da poslušam lekare i spasim život. Šta ću ja kome takav, bez noge… Samo sam teret, i njima i sebi… Tu unutrašnju borbu nisam i dalje spreman da prepričam. Ali ne bih je poželo ni najvećem neprijatelju. Zahvaljujući podršci porodice, ali i divnom pristupu doktorke Slavice Dacić i profesora Lazara Davidovića, uspeo sam da prelomim i pristanem na amputaciju. Operacija je obavljena krajem februara… Usledila je rehabilitacija. Početkom juna sam dobio protezu. Sad učim ponovo da hodam – iskren je Milan pred kojim su meseci velikih napora da se kreće samostalno.

I na kraju ključno pitanje – da li je prestao da puši?
– Ostavio sam cigarete. U mom slučaju, duvanski dim je naneo nenadoknadivu štetu mom zdravlju. Prestao sam da pušim i okrenuo sam se zdravijim životnim navikama jer više nemam pravo na grešku.