Socijalni radnici mogu da imaju značajan uticaj na dobrobit tih ljudi, kaže se u pomenutom dokumentu. Kako navode, pušenje veoma utiče na ranjivu i marginalizovanu populaciju sa kojom će upravo socijalni radnici verovatno raditi.
Prema statistici Svetske zdravstvene organizacije (SZO), dve trećine ljudi sa teškim mentalnim zdravstvenim problemima puši. Primera radi, 70 do 80 procenata pušača je među onima koji pate od šizofrenije.
Smanjenje štete od pušenja je “intervencija koja može da spase živote” za milione ljudi, navodi se u brifingu, omogućavajući im da pređu sa proizvoda visokog rizika kao što su cigarete na alternative kao što su vejp, snus, nikotinske vrećice i proizvodi za zagrevanje duvana.
– Ljudi puše iz raznih razloga iako znaju da je to loše za njih – navodi Dejvid Mekintoš direktor agencije za javno zdravlje Knowledge Action Change (K-A-C) i dodaje:
– Dok mnogi uživaju u upotrebi nikotina, baš kao što ljudi uživaju u korišćenju kofeina ili alkohola, drugi ga koriste da bi se nosili sa tugom, dosadom ili stresom u svakodnevnom životu. Za neke ljude sa šizofrenijom, upotreba nikotina može biti oblik samolečenja, za koji smatraju da im omogućava da leče kognitivne simptome ili smanje neželjene efekte psihijatrijskih lekova. Socijalni radnici širom sveta redovno rade sa pojedincima za koje je veća verovatnoća da puše od opšte populacije, na primer sa ljudima koji imaju problema sa mentalnim zdravljem i zloupotrebom psihoaktivnih supstanci .
Prema njegovim rečima malo zemalja obučava socijalne radnike da podrže one koji žele da ostave pušenje.
– Ovo je propuštena prilika i za pojedince u nevolji i za javni zdravstveni sistem. Opremanje socijalnih radnika alatima za pružanje pouzdanih informacija i saveta o opcijama za smanjenje štete od pušenja koristilo bi njihovim klijentima, kao i njihovim porodicama i zajednicama. To bi spasilo živote. Potencijal je ogroman, posebno u zemljama u kojima su usluge odvikavanja od pušenja retke, nepostojeće ili skupe – zaključuje Mekintoš.