Ovaj britanski onkolog sa višedecenijskim iskustvom, smatra da je upravo sagorevanje ključ za razumevanje štetnosti cigareta, ali i za procenu uloge koju bezdimne alternative mogu da imaju kod odraslih pušača koji ne uspevaju da prestanu da puše.
– Mislim da ne postoji važnija činjenica kada govorimo o pušenju od toga da razumemo štetne posledice pušenja i shvatimo da najveći deo štete nastaje usled sagorevanja – kaže dr Harper u razgovoru za Filternativu.
Prema njegovim rečima, sagorevanjem duvana nastaje dim koji sadrži ogromnu količinu čestica i kancerogenih materija. Naglašava i da “njihovim udisanjem pušači unose brojne štetne supstance u organizam, a rizik raste sa dužinom pušačkog staža i brojem cigareta koje se svakodnevno konzumiraju”.
– Što duže pušite, posledice su ozbiljnije. Što više cigareta dnevno popušite, šteta je veća – objašnjava Harper.
Nikotin, s druge strane, kaže naš sagovornik, izaziva zavisnost i jedan je od glavnih razloga zbog kojih se pušači vraćaju cigaretama.
– On utiče na organizam, može da poveća budnost, promeni raspoloženje i podstakne različite fiziološke reakcije.
Međutim, prema Harperovim rečima, važno je razlikovati dejstvo nikotina od posledica udisanja dima koji nastaje sagorevanjem duvana.
– Dakle, pušite zbog nikotina, ali najveći deo štete nastaje zbog dima – ističe on.
Dr Harper smatra da se razlika između proizvoda koji sagorevaju duvan i onih koji to ne čine može bolje razumeti i kroz iskustva zemalja u kojima su alternativni proizvodi dugo prisutni. Kao primer navodi Švedsku, gde se tradicionalno koriste oralni bezdimni proizvodi, a poslednjih godina i nikotinske vrećice koje ne sadrže duvan.
– Zdravstveni pokazatelji u vezi sa bolestima povezanim sa pušenjem u Švedskoj razlikuju se od onih u zemljama u kojima dominiraju klasične cigarete.
Harper se poziva i na laboratorijska istraživanja i analize izloženosti štetnim materijama sprovedene širom sveta, uključujući studije koje je razmatrala američka Uprava za hranu i lekove (FDA) u svojim regulatornim procenama, kao i istraživanja iz evropskih zemalja.
– Rezultati ukazuju na to da je izloženost mnogim štetnim materijama manja kod elektronskih cigareta, proizvoda za zagrevanje duvana i nikotinskih vrećica nego kod klasičnih cigareta. Količina kancerogenih materija znatno je niža. Njihov broj je manji i ukupna izloženost štetnim supstancama je niža. Zbog toga se smatra da su ovi proizvodi manje štetni – kaže Harper.
Ipak, on pravi važnu razliku između manje izloženosti štetnim materijama i potpune bezbednosti proizvoda.
– Da li su ti drugi proizvodi dokazano bezbedni? Ne, nisu, jer još nemamo podatke iz istraživanja koja bi obuhvatila period od 15, 20, 25 ili 30 godina – upozorava dr Harper.
Dugoročne posledice njihove upotrebe još nisu u potpunosti poznate, ali on smatra da postojeći dokazi daju osnovu za procenu da bi zdravstveni rizici mogli biti manji nego kod nastavka pušenja klasičnih cigareta.
Pitanje potencijalno manje štetnih alternativa, prema Harperovom mišljenju, ne sme da se posmatra odvojeno od potrebe da se deca i mladi zaštite od nikotinske zavisnosti. On je izričit da nema opravdanja za reklamiranje ovih proizvoda deci, niti za njihovo predstavljanje na način koji bi ih učinio posebno privlačnim mladima.
– Ne postoji opravdanje za reklamiranje ovih proizvoda deci. To mora da se zaustavi i ne sme da se događa. Ne smeju se činiti privlačnijim deci pomoću aroma i drugih marketinških trikova – poručuje Harper.
Rešenje vidi u odgovarajućoj regulaciji, ali insistira na tome da ona treba da bude zasnovana na naučnim dokazima.
– Niko ne dovodi u pitanje potrebu za regulacijom ovih proizvoda. Svi smatraju da regulacija mora da postoji, ali ona treba da se zasniva na naučnim dokazima, a ne na moralnim stavovima – kaže on.
Harper naglašava da dokazi o potencijalno manjoj štetnosti određenih proizvoda za odrasle pušače ne predstavljaju razlog da ih počnu koristiti nepušači i deca. Cilj nije. Kako kaže, da se podstakne konzumacija nikotina kod nepušača, već da se odraslim pušačima omogući pristup informacijama o različitim nivoima rizika.
Zbog toga, smatra on, potrebno je sprečiti oglašavanje usmereno ka deci, ograničiti njihovu izloženost promociji ovih proizvoda i na svaki mogući način otežati pristup maloletnicima.
– Poznato je da će mladi eksperimentisati i isprobavati različite stvari. Međutim, to ne znači da treba da im olakšavamo pristup ovim proizvodima – zaključuje Harper.
Njegova poruka je da zaštita mladih i informisanje odraslih pušača ne moraju biti suprotstavljeni ciljevi. Odgovorna regulacija, prema njegovom stavu, treba istovremeno da spreči početak upotrebe nikotina među mladima i da odraslim pušačima pruži pouzdane informacije o rizicima nastavka pušenja i mogućim alternativama.
O konferenciji TECHNOVATION SEE 2026
TECHNOVATION SEE 2026 održan je 13. oktobra u Ložionici u Beogradu, u organizaciji kompanije Philip Morris International. Program je obuhvatio razgovor o javnom zdravlju i principu smanjenja štetnosti, panel o sprečavanju pristupa maloletnika duvanskim i nikotinskim proizvodima, diskusiju o putu inovacija od ideje do tržišta, predstavljanje projekta RE:IMAGINE ŠkART 2 ART i završno predavanje futuriste Dietmara Dahmena.
