Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, duvanski dim ubija polovinu pušača koji ne ostavljaju cigarete. Oko 80 odsto, od ukupno 1,3 milijarde korisnika duvana u svetu, živi u zemljama sa niskim i srednjim prihodima. Više od osam miliona ljudi umre svake godine, uključujući oko milion nepušača koji su izloženi pasivnom pušenju.
Međutim, u zemljama koje su prihvatile i zakonom regulisale alternativne, nesagorevajuće nikotinske proizvode, smrtnost i obolevanje od pušenja su se znatno smanjili. Primera radi, na Novom Zelandu stopa pušenja je opala sa 27%, koliko ih je bilo 1992. godine na 18,4% u 2012. godini, a zatim na 10,9% u 2021, što je jedna od najnižih stopa u svetu.
Stručnjaci koji se bave smanjenjem štete od pušenja cigareta veruju da mnogi zakonodavci, kada je reč o novim nikotinskim proizvodima uprkos ovim gorenavedenim činjenicama, trenutno su u “statusu kvo”. Takav stav, kako kažu, može dovesti do toga da bi milioni pušača koji su ostavili klasične cigarete mogli da se vrate svojim starim, lošim navikama.
Govoreći o Zakonodavstvu i regulativi – zdravstvenim i ekonomskim posledicama na Globalnom forumu o nikotinu (GNF) u Poljskoj, Klajv Bejts, direktor “Counterfactual Consulting”, rekao je da je vlada Velike Britanije zabrinuta zbog regulacije nesagorevajućih nikotinskih proizvoda više nego što bi trebalo, umesto da se fokusira na smanjenje visoke stope obolevanja i smrtnosti povezanih sa pušenjem klasičnih cigareta.
“Postoji 18 puta više odraslih koji koriste nikotinske proizvode nego što ima mladih ljudi u Velikoj Britaniji, ali sav politički fokus je na malom broju mladih ljudi koji koriste vejp” – rekao je Bejts.
On je dodao da regulativa i zakon o smanjenju štetnosti duvana moraju biti zasnovani na nauci. Takođe je istakao da sadašnja regulativa čini više štete nego koristi zdravlju pušača jer su primorani da dobijaju nikotin iz cigareta koje sagorevaju duvan umesto bezbednijih opcija za isporuku nikotina.
“Možete olakšati stvari. Ljudi mogu doneti samo onoliko dobru odluku koliko im to dozvoljavaju informacije i opcije koje su im dostupne. To mora biti potrošačka ponuda koja za njih ima smisla” – naglašava Bejts.
Dejvid Svenor, kanadski advokat koji se bavi pitanjem regulative duvana u javnom zdravlju, veruje da zakonodavni okvir nije nešto što bi trebalo da se koristi za kontrolu ponašanja.
Svenor je dodao da bi propisi i zakonodavstvo trebalo da osnaže pojedince da donose odluke koje bi bile bolje za njih.
“Postoji više od milijardu pušača cigareta i to treba posmatrati kao vanrednu situaciju u segmentu javnog zdravlja. Trebalo bi da gledamo šta možemo da uradimo da što brže preusmerimo ljude sa cigareta na manje štetne proizvode. Mnoge strategije su na kraju “igre prinude”. Želimo da nateramo ljude da se menjaju na načine na koje oni to ne žele. Šta ako im kažemo istinu? Šta ako im damo bolje proizvode?” – dodao je Svenor.
U međuvremenu, dokazi ukazuju na činjenicu da se zemlje koje su ratifikovale Okvirnu konvenciju SZO o kontroli duvana (FCTC) i sprovele zabranu prodaje duvana širom zemlje trenutno suočavaju sa brojnim izazovima.
Dr Konstantinos Farsalinos, kardiolog na Odeljenju za farmaciju univerziteta u Patrasu u Grčkoj, rekao je da je potrebno da industrija navede svoje ciljeve i šta regulativom želi da postigne.
“Pre nego što razgovaramo o tome kako da se stvari regulišu, važno je postaviti cilj za regulaciju. Zašto želimo nešto da to regulišemo? Po mom mišljenju, u slučaju smanjenja štete, razlog i cilj uredbe je da pomogne potrošačima da donesu odluke zasnovane na informacijama” – rekao je Farsalinos.
