Ipak kod mnogo ljudi zbog manjka informisanosti i dalje postoje određene nedoumice vezane za ove proizvode, što je razumljivo. Na tu temu osvrnuo se i prof. dr. Ognjen Brborović, profesor na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Zagrebu u nedavnom podkastu Nezavisnih novina.

Postoje svetski trendovi, postoje evropski trendovi pa ako hoćete i balkanski trendovi i svi do jednog idu u istom smeru, a to je da se na pušenje gleda kao na neku štetnu naviku i da se smanjuje broj pušača te da se smanjuje broj mesta na kojima se puši. Dakle, kad pogledate stvarne trendove u svetu – od Švedske koja je trenutno na oko pet odsto pušača to praktično znači da uopšte nema pušača u zemlji do ovih naših južnih delova Evrope gde je 20 do 30 odsto pušača, u zavisnosti od države do države čini se kao da je na nivou svesti kristalno jasno da treba prestati sa pušenjem – kaže dr Brborović.
Govoreći o razlici između proizvoda nove generacije kao što su e-cigarete, proizvodi za zagrevanje duvana i nikotinske vrećice u odnosu na cigarete dr Brborović kaže da su novi proizvodi već dugo na tržištu, ali i da se svako malo pojavljuju novi proizvodi. Oni se više ne zovu duvanski proizvodi.

– Oni se sada zovu nikotinski proizvodi i imaju veoma malo zajedničkih stvari, osim sadržaja nikotina. Neki se čak i ne pale, niti uvlače, nego se nikotin apsorbuje kroz usnu sluznicu. Imamo čitav niz novih proizvoda naspram jedne obične cigarete koja je neka tradicija i koja je zapravo najtoksičnija. Nema nikakve sumnje da svi ti proizvodi manje štete. Kad kažem manje štete, ne mislim marginalno manje štete, periferno manje, nego zaita manje štete. Govorimo o pet, deset pa čak i 100 puta manjoj šteti u odnosu na cigarete. Cigareta je spolutno najgora od svih duvanskih i nikotinskih proizvoda. Novi proizvodi manje štete – navodi dr Brborović.

Objašnajavajući kocept manje štetnosti, Brborović naglašava da kad se borimo s bilo kojom zavisnošću postoje tri osnovna načela javnog zdravstva. Jedno je smanjiti dostupnost.

– U smislu duvana i nikotina smanjena dostupnost zapravo je zabrana prodaje deci mlađoj od 18 godina. To je smanjena dostupnost. Zatim imamo načelo smanjenja štetnosti u javnom zdravstvu. To je recimo načelo kada ne branimo ponašanja, kao kod smanjenja dostupnosti, nego pokušavamo da osiguramo načine, metode i prakse kojima će se smanjiti šteta.

Kod pušenja, kod zavisnosti od nikotina i duvana, kaže profesor Brborović, smanjenje štetnosti znači omogućiti ljudima koji su toliko zavisni, koji su pušači, koji vole nikotin da jednostavno pređu na drugu metodu i nastave sa svojom zavisnošću jer ne mogu da prestanu.

– Ako im ne damo proizvode koji manje štete, oni najverovatnije neće nikad prestati da puše i onda će u nekom trenutku najverovatnije razviti bolest. Treći pristup je smanjenje potrebe. Ja možda kao optimista, profesor, lekar koji se nada boljem društvu, smatram da je to metoda na kojoj se isplati najviše raditi jer to je zapravo rad sa decom – zaključuje on i dodaje da dobre prakse u Hrvatskoj ne postoje u kontekstu da bi ih Bosna i Hercegovina mogla preuzeti:

– Od 1990. do danas imali smo sveukupno dve javnozdravstvene kampanje za prestanak pušenja. Ja sam učestvovao u obe. Ono što postoji u Hrvatskoj je tromost. Mi smo izrazito tromi. Veoma sporo menjamo navike. Recimo za vreme pandemije COVID-19 nam je to bilo prilično dobro. Imali smo praktično švedski model, a da to nije bilo rečeno. Slično se ponašamo i vezano uz ove nove proizvode. Najčešće inicijative u Hrvatskoj dolaze iz EU. Tu dosta dobro pratimo šta se događa. Ponekad smo čak i preteča. Idemo među prvima da sprovedemo neke ciljeve javnozdravstvenih politika u EU, pa sad se čini kao da se malo menja vetar – kazao je profesor i dodao:

– Švedska ima pet odsto pušača, ali kod njih je znatno porastao broj korisnika snusa. Oni su prilikom ulaska u EU zaštitili svoje pravo na korišćenje duvanskih vrećica. Doslovce, usitnjeni duvan u platnenim vrećicama koje onda drže u ustima izeđu zuba i obraza, koje polako otpuštaju nikotin i druge sastojke duvana. Taj proizvod se zove snus. I te snus vrećeice zabranjene su u celoj EU. Nigde ih ne možete kupiti, samo u Švedskoj. Oni su prepoznali značaj tog pomaka s cigarete na proizvod manje štete i zapravo podstakli svoje građane da više koriste snus. Dakle, snus i nikotinske vrećice nisu isto. Izraste biljka, onda se osuši, pripremi i nareže, stavi se u vrećicu. To postaje duvanska vrećica, snus. Nikoinska vrećica je proizvod koji praktično nema ništa u sebi. Ima nešto celuloze, malo vode. I te vrećice zovu se nikotinske vrećice – navodi de Brborović.

Nadalje, dr Brborović smatra da iako se BiH društvo smatra pušačkim ta slika može da se promeni.

– Nikotin sam po sebi nije tako strašna zavisnost. Nakon toga dolazi društveni deo zavisnosti. Pušači vole da se grupišu zajedno i onda imamo još jedan habitualni deo kretanja, ritual i taj deo zavisnosti. Rekao bih da je možda ovaj središnji deo možda najjači. To je taj društveni deo. Ja svojim studentima i postdiplomcima kažem da ako žele da prestanu da puše, nek se odmah odsele u Švedsku, jer je uticaj okoline toliko jak da je to možda najjači uticaj na promenu ponašanja. Doslovno, okoreli pušač da sada ode da živi u Švedskoj u roku od mesec dana pomisliće da bi trebalo da prestane da puši. Niti imate gde, niti je prihvaćeno. Jednostavno, pušač postaje nešto što je periferna pojava koju treba ignorisati. Dogodiće se u EU nešto na tragu toga da Unija postane mesto bez duvanskog dima, odnosno da deca 2040. koja će se tada roditi i koja će tada ulaziti u osnovnu školu uopšte neće imati priliku da budu izložena duvanskom dimu i onda će se to barem delimično preseliti na Hrvastku, a nadam se, onda i na Bosnu i Hercegovinu. Teško je biti zemlja pušača i umirati od karcinima te biti slep na to, a okolo su ljudi koji ne puše i koji su svesni da to nikome ne koristi – zaključuje dr Brborović.