Ova crna statistika prati nas već decenijama, što nije iznenađenje, s obzirom na to da naša zemlja spada u top deset na svetu po broju pušača. Prema poslednjim istraživanjima svaki treći punoletni građanin konzumira cigarete.
Pušači imaju 20 do 25 puta veću verovatnoću da obole od raka pluća, a dva do četiri puta veću verovatnoću da obole od bolesti srca i krvnih sudova, izjavila je Biljana Kilibarda iz Kancelarije za prevenciju pušenja pri Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Ona je naglasila da čak 38 odsto populacije od 18 do 64 godine konzumira cigarete.

– Ovaj procenat je znatno veći u populacionoj grupi od 35 do 44 godine. To su ljudi koji puše već dugi niz godina, kod kojih postoji već razvijena zavisnost i na koje posebno apelujemo ove godine u okviru Nacionalnog dana bez duvana da ostave duvan – rekla je Kilibarda.
Doktorka naglašava i da konzumiranje duvana smanjuje otpornost organizma.

– Duvanski dim sadrži brojne supstance. Od tih 7.000 različitih supstanci, 250 je toksično, a 70 je dokazano kancerogeno. Tako da teško da postoji organ u ljudskom telu koji nije podložan i pod povećanim rizikom od obolevanja – rekla je Kilibarda.

Doktorka Ika Pešić, koja je decenijama na Klinici za pulmologiju vodila savetovalište za borbu protiv pušenja, upozorava da u našoj zemlji, ne samo od raka pluća već i od raznih drugih bolesti, svake godine premine više od 20.000 ljudi, samo zato što su pušači.

– Ta smrtnost je nešto što može da se prevenira i spreči. Postoje načini da se ljudi odviknu od pušenja i to je neophodno – rekla je Pešićeva.
Doktorka je napomenula da u više od 90 odsto slučajeva ljudi koji obole od raka pluća su pušači.

– Ljudi koji puše već u prvih pet godina imaju posledice koje ne zapažaju, a to je vrlo čest kašalj ili kašljucanje, koje smatraju nevažnim. To je prvi signal koji može da vodi u opaku bolest. Prva posledica pušenja je zavisnost, a sledeća je kašalj. Posle toga su vrlo učestale prehlade, tokom godine dva ili tri puta se ljudi prehlade, jer je oslabila zaštita pluća. Ranije su se kod većine ljudi teške posledice pušenja javljale posle 60. godine, danas je to, nažalost, u četrdesetim godinama.

Svaka cigareta ženi skrati život za 22 minuta

Muškarcima svaka popušena cigareta skraćuje život za 17, a ženama za 22 minuta, otkrili su istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu, u najnovijoj studiji koja je objavljena krajem 2024. godine. Njihovi rezultati prikazuju povećanje u odnosu na prethodne procene, koje su sugerisale da svaka cigareta skraćuje život pušača za 11 minuta. Istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu rekli su da je šteta uzrokovana pušenjem “kumulativna” i da što pre osoba prestane da puši, duže će živeti.

Efekti prestanka pušenja

U roku od nekoliko minuta nakon što se ispuši poslednja cigareta, telo počinje da se oporavlja:

• 20 minuta nakon prestanka – puls i krvni pritisak padaju
• 2 sati nakon prestanka – nivo ugljen-monoksida u krvi pada na normalu
• Dve nedelje do tri meseca nakon prestanka – cirkulacija se poboljšava i funkcija pluća se povećava. Rizik od srčanog udara počinje da se smanjuje
• Do 9 meseci nakon prestanka – kašalj i kratak dah se smanjuju
• Godinu dana nakon prestanka – rizik od srčanih bolesti je prepolovljen
• Dve do pet godina nakon prestanka – rizik od raka usta, grla, jednjaka i bešike je prepolovljen. Rizik od moždanog udara pada na nivo osoba koje ne puše
• 10 godina nakon prestanka – upola je manja verovatnoća od umiranja od raka pluća nego kod osoba koje još puše. Rizik od raka pankreasa i bubrega se smanjuje
• 15 godina nakon prestanka – rizik od koronarne bolesti srca je isti kao kod nekoga ko ne puši