Do najnovijih, zastrašujućih podataka, došli su istraživači sa Univerzitetskog koledža u Londonu (UCL) u Velikoj Britaniji. Kako su objavili, podaci pokazuju da je skraćenje očekivanog životnog veka bio veći za žene – sa oko 22 izgubljena minuta u poređenju sa muškarcima kojima svaka popušena cigareta skrati život za oko 17 minuta.

Prema studijama objavljenim 2000. godine u u Britanskom medicinskom žurnalu (BMJ), jedna cigareta skraćuje život u proseku za 11 minuta. Ovo se, međutim, zasnivalo samo na podacima o muškim ispitanicima.

– Stara procena bila je zasnovana na nepotpunim podacima iz Britanske studije doktora – rekao je Lion Šahab, profesor zdravstvene psihologije na UCL i dodao:
– Tada se mislilo da prosečan pušač izgubi 6,5 godina života u poređenju sa nepušačem. Od završetka studije, ova procena je povećana na 10 godina života za muškarce i na 11 godina za žene.
Šahab je dodao da se “rizici od pušenja akumuliraju tokom životnog veka i da se ovaj rizik ne povećava linearno već eksponencijalno”.

– To znači da je uticaj jedne cigarete popušene posle 45. godine verovatno mnogo veći na očekivani životni vek u poređenju sa cigaretom popušenom u 20 godina.
Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), pušenje je rangirano kao “najveći mogući uzrok bolesti i smrti na svetu”. Povezano je sa 7,2 miliona smrtnih slučajeva godišnje, ubijajući više ljudi nego SIDA, malarija i tuberkuloza zajedno.

Jamie Hartmann-Boice, docent zdravstvene politike i menadžmenta na Univerzitetu Massachusetts u SAD, komentraišući britansku studiju, rekla je da svi dostupni alati treba da budu uključeni u kampanju prestanka pušenja.

– O strategijama za prestanak pušenja, dokazi pokazuju da su šanse ljudi najbolje kada dobiju kombinaciju podrške u ponašanju, kao što je savetovanje specijaliste za prestanak pušenja, sa lekovima za prestanak pušenja kao što je vareniklin, nikotinski flaster i kratkodelujuće zamena za nikotin poput žvakaće gume, ili regulisanih elektronskih cigareta koje sadrže nikotin – rekla je Hartman-Bojs.