Stručnjaci iz oblasti javnog zdravlja, medija, politike i nauke, izneli su kritike na račun medijskog izveštavanja o alternativama pušenju, poput elektronskih cigareta, nikotinskih vrećica i uređaja za zagrevanje duvana.

Moderator Christopher Snowdon iz Instituta za ekonomska pitanja podsetio je da se i nakon više od decenije borbe sa dezinformacijama, javnost i dalje suočava sa istim mitovima i zabludama.

– Pre 12 godina, kada je prvi put održan ovaj forum, govorili smo o mitovima poput kokičastih pluća i formaldehidu. Iako je nauka napredovala, a brojne naučne studije osporile ove tvrdnje, percepcija javnosti ostala je ista ili se čak dodatno pogoršala – upozorio je Snowdon.

Istakao je da su mediji ključni faktor u oblikovanju javnog mnjenja, ali da često prenose neproverene informacije.

Profesorka Lynn Dawkins istakla je da mediji prenose senzacionalističke informacije, dok ozbiljna naučna saznanja ostaju na marginama.

– Dezinformacije o proizvodima za smanjenje štete, kao što su e-cigarete i nikotinske vrećice, i dalje dominiraju u javnosti. Čak i kada postoje pouzdani dokazi da ovi proizvodi mogu da pomognu pušačima da prestanu sa pušenjem, ti rezultati se, ili ne prenose uopšte, ili se prikazuju u negativnom svetlu – rekla je Dawkins.

Koliko dezinformacije mogu biti pogubne naglasila je i Fiona Patten, bivša poslanica australijskog parlamenta i dugogodišnja aktivistkinja za smanjenje štete u svim oblastima javnog zdravlja. Ona je navela konkretan primer iz Australije gde su restriktivne zakonske mere, zasnovane na dezinformacijama, nanele više štete nego koristi javnom zdravlju.

– Zabranom proizvoda za smanjenje štete ostavili smo pušače bez izbora. Umesto da im pomognemo da se okrenu manje štetnim opcijama, podstakli smo ih da nastave sa klasičnim cigaretama – rekla je Patten i dodala:

– To nije politika zasnovana na zdravlju, to je politika zasnovana na strahu i pogrešnim informacijama.

Podsetila je da se u Australiji vejping proizvodi često tretiraju kao da su jednako štetni ili štetniji od cigareta, što se ne temelji na naučnim dokazima.

Profesor David Zaruk, stručnjak za procenu i komunikaciju rizika, poznat i kao “Risk-monger”, osvrnuo se na ulogu takozvanih klik bejt (click-bait) naslova u medijima i pogrešne interpretacije studija.

– U medijima se senzacionalistički izveštava o toksinima, dok se pozitivni rezultati istraživanja gotovo nikad ne prenose. Primer je priča o formaldehidu. Iako su nivoi ove supstance niži kod alternativa nego kod cigareta, mediji prenose isključivo najgore scenarije – naglasio je Zaruk.

Dodao je da javnost zbog toga gubi poverenje, ne samo u proizvode za smanjenje štete, već i u same zdravstvene preporuke.

Urednik online magazina “Filter” Will Godfrey ukazao je na problem loše interpretacije naučnih studija u medijima. Kako je rekao, najčćešće se prenose sažeci bez konteksta, što kod čitalaca izaziva paniku i otpor prema proizvodima koji mogu imati pozitivan efekat na javno zdravlje.

– Naš pristup u “Filteru” je da direktno razgovaramo s autorima studija, analiziramo rezultate do kojih su došli i prenesemo informacije koje su korisne za javno zdravlje, a ne za skupljanje klikova – rekao je Godfrey.

Zajednička poruka panelista bila je jasna: bez objektivnog, balansiranog i naukom potkrepljenog izveštavanja, javnost ostaje u zabludi, što direktno ima negativne posledice na javno zdravlje. Svi su se složili da su potrebne kreativne i efikasne strategije komuniciranja – infografike, intervjui sa naučnicima, podkasti i kampanje koje edukuju, a ne plaše. U eri u kojoj dezinformacije putuju brže nego ikad, odgovornost medija, ali i naučne zajednice, veća je nego ikada. Precizno informisanje može značajno doprineti smanjenju štete od duvana, ali samo ako javnost ima pristup potpunim i tačnim informacijama. Istakli su i ulogu obrazovnog sistema i civilnog sektora u širenju naučne pismenosti i razumevanja koncepta smanjenja rizika.

Dezinformacije u medijima ne samo da otežavaju donošenje odluka zasnovanih na dokazima, već direktno štete javnom zdravlju tako što podstiču pušače da i dalje konzumiraju cigarete i odvraćaju ih da pređu na manje štetne alternative. Da bi se to promenilo, potrebno je ne samo da se ohrabre stručnjaci i naučnici, već i da se mediji podstaknu na odgovornije  i objektivnije izveštavanje. Samo tako javnost može dobiti realnu sliku rizika i koristi koje donose novi proizvodi za unos nikotina.