Kampanja “WeAreTheEvidence” okupila je više od 235 ličnih svedočenja ljudi koji govore o tome kako su počeli da puše, zbog čega im je bilo teško da prestanu i koje su pristupe koristili na putu ka životu bez klasičnih cigareta.
Među najčešće pominjanim faktorima nalaze se stres, anksioznost i depresija. U ovom skupu podataka, 32,8 odsto učesnika navelo je upravo neki od ovih faktora kao deo svog iskustva sa pušenjem.
To pokazuje da cigareta za deo pušača nije samo navika. Ona može biti povezana sa svakodnevnim rutinama, određenim mestima i ljudima, pauzama na poslu, načinom suočavanja sa stresom i drugim ponašajnim obrascima.
Većina pušača pokušava da prestane
Podaci iz istraživanja koje je obuhvatilo 18.208 odraslih osoba pokazuju koliko je prestanak pušenja težak proces. Čak 74,6 odsto aktuelnih pušača cigareta ranije je pokušalo da prestane. Među onima koji su pokušavali, 42,8 odsto koristilo je neku vrstu pomoći za odvikavanje.
Drugim rečima, činjenica da osoba i dalje puši ne znači nužno da nije želela ili pokušavala da prestane.
Za neke pušače problem predstavlja nikotinska zavisnost, ali i sve ono što se godinama vezuje za cigaretu – jutarnja kafa, pauza na poslu, druženje, vožnja, stresna situacija ili jednostavno automatizovana navika posezanja za cigaretom.
Dva pušača – dve potpuno različite priče
Jedan od učesnika kampanje, Ndaphi, ispričao je da je sa cigaretama počeo još dok je išao u školu, pod uticajem vršnjaka.
Pušio je čak 16 godina pre nego što je počeo ozbiljnije da razmišlja o posledicama svoje navike.
U svom svedočenju govori o tome kako je vremenom postao sve svesniji finansijskih i ličnih posledica pušenja, ali i uticaja koji je njegovo pušenje imalo na ljude iz njegovog okruženja.
Njegova priča se završila prelaskom sa klasičnih cigareta na alternative koje je smatrao načinom smanjenja štete.
Ovaj primer pokazuje da odluka o promeni često ne nastaje preko noći. Kod nekoga ona dolazi tek posle godina pušenja, kada se promene prioriteti i kada posledice navike postanu dovoljno vidljive.
Drugačije iskustvo imala je Laksha, koja je pokušala da koristi nikotinske kesice. Međutim, za nju to nije bilo dovoljno.
Kako je objasnila, nikotinske kesice joj nisu odgovarale zato što nisu mogle da zamene pokret ruke ka ustima koji je bio sastavni deo njenog pušačkog rituala.
Laksha je u svom razgovoru govorila i o tome koliko je pušenje bilo povezano sa njenim društvenim životom i prijateljstvom – uključujući vreme provedeno tokom zajedničkih pauza za cigaretu.
Njeno iskustvo pokazuje da za neke ljude promena proizvoda nije dovoljna ako se istovremeno ne promeni i obrazac ponašanja koji prati pušenje.
Ne postoji isti put za svakoga
Upravo ove dve priče pokazuju koliko se iskustva pušača razlikuju.
Ndaphi je posle 16 godina pušenja uspeo da se udalji od cigareta koristeći alternativni pristup koji mu je odgovarao. Laksha, sa druge strane, nije pronašla odgovor u nikotinskim kesicama, jer joj nisu zamenile važan deo rituala pušenja.
Zato je teško dati jednu univerzalnu formulu za sve pušače.
Nekome može pomoci nikotinska supstituciona terapija, nekome savetovanje ili lekarska podrška, dok će drugi tražiti alternativu koja će im omogućiti da napuste cigarete i sagorevanje duvana.
Prestati nije samo “stisni zube”
Jedan od najvažnijih zaključaka koji se može izvući iz ovih iskustava, ali statistike, jeste da poruka “samo prestani” često ne daje odgovor na pitanje – kako?
Ako je pušenje povezano sa stresom, društvom, svakodnevnim ritualima i nikotinskom zavisnošcu, onda je i izlazak iz te navike složen proces.
Istraživanje objavljeno u British Medical Journal-u pokazalo je da je prestanak pušenja povezan sa poboljšanjem anksioznosti, depresije, stresa, psihološkog kvaliteta života i pozitivnog raspoloženja.
Zato je važno razgovarati sa pušačima bez osuđivanja, ali i bez umanjivanja poznatih rizika cigareta.
Ndaphi i Laksha imaju razlicite price, ali upravo u tome i jeste poenta – ne postoji jedan isti put za sve.
Licna iskustva ne treba da zamene nauku. Ali ni iskustvo samih pušača ne treba ignorisati.
Najbolja politika odvikavanja trebalo bi da počiva na oba izvora: na kvalitetnim naucnim dokazima i razumevanju stvarnosti u kojoj pušači pokušavaju da promene svoje navike.
