Koliko društvo zaista košta pušenje? Mnogo više od prihoda koje država prikupi kroz akcize.

Profesor Andrzej Fal, predsednik Poljskog društva za javno zdravlje, govoreći o primeru Poljske, naveo je procenu da ukupna godišnja ekonomska šteta povezana sa pušenjem iznosi oko 92 milijarde zlota, odnosno približno 23 milijarde evra. U tu cenu, napomenuo je, ne ulaze samo troškovi lečenja. Tu su i bolovanja, izgubljena produktivnost, invaliditet, prerana smrtnost i izgubljeni poreski prihodi.

– Ljudi umiru u radno sposobnom dobu, kada stvaraju BDP, plaćaju poreze i doprinose i podržavaju ostatak društva – rekao je Fal.

Prema podacima koje je predstavio, pušenje je povezano sa oko 70.000 do 80.000 smrti godišnje u Poljskoj.

Istovremeno, prihodi države od cigareta, uključujući PDV, procenjuju se na oko 33 do 39 milijardi zlota, što je skoro tri puta manje od gorepomenutih troškova.

Zato Fal odbacuje tvrdnju da porezi na duvan mogu praktično da pokriju cenu koju pušenje proizvodi za društvo.

– Moramo da zaboravimo tu tvrdnju. Ne znam odakle je potekla, ali ona jednostavno nije tačna – rekao je Fal.

Prevencija kao investicija, a ne trošak

Problem, međutim, nije samo u tome koliko novca država troši na posledice pušenja, već i koliko ulaže da bi te posledice sprečila. Fal smatra da se prevencija prečesto posmatra kao trošak.

– Mnogi ekonomisti i dalje prevenciju posmatraju kao trošak, a ne kao investiciju. A to je ogromna razlika.

Na pitanje zašto se onda prevencija ne finansira više, kaže da je jedan od razloga politički ciklus.

– Prevencija proizvodi najbolje rezultate tek za 10, 15 ili 20 godina. A politički ciklus traje četiri godine – ukazao je Fal i naglasio:

– Zato se političke odluke često donose prema rezultatima koji mogu da se vide odmah, dok se najveće koristi od prevencije pojavljuju tek godinama kasnije.

Nisu svi nikotinski proizvodi isti

Fal je ukazao na činjenicu da danas postoji čitav niz proizvoda i sistema za isporuku nikotina.

– Postoji razlika između klasičnih cigareta, proizvoda za zagrevanje duvana, elektronskih cigareta i drugih sistema za isporuku nikotina – rekao je Fal i dodao:

– Potencijalna štetnost nije nužno ista za sve proizvode.

Prema njegovim rečima, potrebna su dodatna istraživanja kako bi se preciznije utvrdile razlike u riziku.

Kako je naglasio, to je posebno važno za javnozdravstvenu politiku: ako proizvodi nisu isti, pitanje je da li prema njima treba primenjivati potpuno isti regulatorni pristup.

Naravno, istakao je, nijedan nikotinski proizvod nije bez rizika, a zaštita maloletnika i nepušača mora ostati prioritet.

Sa njim je saglasan i profesor ekonomije Witold Orłowski koji tako]e smatra da pušenje ne treba posmatrati samo kao zdravstveni problem.

– Borba protiv pušenja nije samo pitanje zdravlja. To je i pitanje ekonomskog rasta, produktivnosti, javnih finansija i budućeg životnog standarda – ukazao je Orlowski.

Fal je zato poslao jasnu direktnu poruku:

– Ne treba da se zasnivamo samo na mišljenjima. Potrebno je više istraživanja, više dokaza i više ulaganja u prevenciju.

Orłowski je dodao ono što bi moglo da bude ključna poruka cele diskusije:

– Moramo promeniti perspektivu sa prihoda koji se ostvaruju danas na ukupnu cenu koju društvo plaća dugoročno.