Dr Letlape je ukazao da strategije koje su se pokazale efikasnim u bolestima zavisnosti od droga i apelovao da se iste te strategije trebaju podjednako primeniti i na konzumaciju duvana.
Zvanična strategija smanjenja štete od duvana hitno je potrebna za pušače, koja bi im obezbedila sigurnije, nezapaljive alternative tradicionalnim cigaretama – piše dr Letlape ukazujući na alarmantne brojke:
– Više od 1,1 milijarde ljudi širom sveta puši, trošeći skoro pet triliona cigareta godišnje. Oko 37 milijardi tih cigareta popuše Južnoafrikanci. Južna Afrika ima izuzetno veliki broj pušača – dva od pet muškaraca i jedna od 10 žena starijih od 15 godina puše. Uticaj na lično zdravlje i zdravstveni sistem i ekonomske implikacije su ogromni. Pušači imaju tri do pet puta veće šanse da prerano umru u odnosu na nepušače, tako da više od 25.000 Južnoafrikanaca starijih od 35 godina umre svake godine od bolesti povezanih sa pušenjem. To znači da je svaki deseti smrtni slučaj povezan sa pušenjem. U našim bolnicama, skoro 139.000 prijema i nešto manje od tri miliona ambulantnih poseta svake godine se može pripisati pušenju. Dodajte tome više od 621.000 radnih dana izgubljenih zbog bolesti zbog pušenja, a godišnji trošak za privredu iznosi oko pola milijarde dolara – piše dr Letlape.
Prema njegovim rečima, primeri strategija za smanjenje štete za pušače uključuju proizvode za zamenu nikotina kao što su žvakaće gume ili flasteri i nezapaljive elektronske cigarete, kao i sistemi za zagrevanje duvana.
– Oni, pored poboljšanja stope prekida pušenja i boljeg pristupa dijagnostici i lečenju, imaju potencijal da spasu 320.000 života u Južnoj Africi u naredne četiri decenije. Naravno, u idealnom slučaju, pušače treba ohrabriti i pomoći im da potpuno prestanu. Istraživanja pokazuju da najmanje dve trećine odraslih pušača želi da prestane ili je razmišljalo o tome, a skoro polovina je pokušala u poslednjih godinu dana. Problem je u tome što je čak i uz pomoć teško prestati – velika većina pokušaja odustajanja će biti neuspešna. Štaviše, mnogi pušači jednostavno ne žele da prestanu. Dakle, nuditi strategije za smanjenje štete za ove ljude ima smisla. Ali postoje glasovi koji su protiv – ukazuje dr Letlape.
Kako kaže, to nije neuobičajeno. Uprkos očiglednom uspehu strategija za smanjenje štete, često postoji protivljenje njihovom usvajanju, posebno tamo gde su usmerene na ponašanja koja neki smatraju moralno neodbranjivim.
– Kritičari su rekli da bi strategije usmerene na “zloupotrebu” droga omogućile “zavisnike”, ohrabrujući nastavak upotrebe droga i nanose veću štetu zajednici. Tako postoje pozivi da se pristup e-cigaretama i proizvodima za zagrevanje duvana ograniči. Rečeno je da njihovo promovisanje za odvikavanje od pušenja ignoriše zdravstvene rizike povezane sa njima i da će povećati njihovu u potrebu među decom i tinejdžerima. Definitivno postoje zdravstveni rizici povezani sa e-cigaretama i pomenutim uređajima. To niko ne poriče. Ipak, postoji opšta saglasnost među istraživačima i ljudima iz struke da većina štetnosti koje se vezuju za duvan potiču od njegovog sagorevanja i da je potrošnja nezapaljivog duvana povezana sa relativno manjim zdravstvenim rizicima. Štaviše, studije pokazuju da je veća verovatnoća da će pušači koji pređu na e-cigarete ili proizvode za zagrevanje duvana potpuno prestati da koriste zapaljive cigarete.
On kaže i da argumenti da negorivi proizvodi ne bi trebalo da budu dostupni jer bi ih mogli koristiti mladi ljudi za koje je veća verovatnoća da će postati zavisni od nikotina ili da počnu da puše takođe nemaju težinu.
– Poruka je jednostavna: ako ne koristite duvan ili proizvode koji sadrže nikotin, ne počinjite! Ako to uradite, odustanite. Ali ako ne možete da prestanete da pušite ili ne želite, onda pređite na alternativu koja nosi manje rizika po zdravlje. Problem je u tome što većina ljudi, uključujući mnoge zdravstvene radnike, nije svesna alternativa zapaljivim cigaretama i nauke koja pokazuje zdravstvene prednosti zamene. Ako želimo da smanjenje štete funkcioniše, ono mora biti ubačeno u javno zdravstveno obrazovanje i ljudi moraju imati lak pristup saznanjima i proizvodima. Takođe, oni moraju biti uvedeni u obuku svakog zdravstvenog radnika kako bi postali standardni deo pružanja zdravstvenih usluga u Južnoj Africi – napiso je dr Letlape.
