Dnevno je pušio najmanje dve pakle.
Kao taksista, veliki deo dana provodio je u automobilu. Kaže da je bilo nezamislivo voziti bez cigarete u ruci. Navika je postala toliko duboka da je palio cigaretu gotovo automatski, bez razmišljanja.
A onda su 2025. godine stigli ozbiljni zdravstveni problemi. Lekari su mu otvoreno rekli da više nema prostora za odlaganje i da mora hitno da prestane da puši. U suprotnom, posledice bi mogle da budu fatalne.

– Shvatio sam da više nije pitanje kvaliteta života, nego opstanka – kaže Obrad.

Ipak, tog dana je, iz navike, kupio dve pakle cigareta, količinu koja mu je obično bila dovoljna za jedan dan. Međutim, nijednu nije otvorio.

Te dve paklice i danas stoje u njegovom automobilu. Namerno ih nije bacio. Gleda ih svakog dana kao podsetnik na trenutak kada je presekao i rekao sebi da je dosta. Kaže da mu upravo taj prizor daje osećaj pobede nad navikom koja ga je pratila pola veka.

– Kada sam sebi rekao ‘ne’, to sam stvarno i mislio – jasan je naš sagovornik.
Lekari često navode da su infarkt, problemi sa srcem ili ozbiljna dijagnoza među najjačim okidačima zbog kojih ljudi ostavljaju cigarete. Međutim, istraživanja pokazuju da čak ni tako dramatična iskustva nisu garancija trajnog prestanka pušenja.

Prema studiji objavljenoj u časopisu BMC Cardiovascular Disorders, oko 50 odsto pušača ne prestane da puši ni nakon akutnog infarkta miokarda.

Drugo istraživanje, koje je pratilo pacijente godinu dana nakon srčanog udara, pokazalo je da je više od 80 odsto njih pokušalo da ostavi cigarete, ali se značajan broj ponovo vratio pušenju već tokom prvih meseci. Na kraju je samo oko polovine pacijenata koji su pokušali, zaista ostavilo cigarete godinu dana nakon infarkta.
Posebno je kritičan prvi period nakon prestanka. Neka istraživanja pokazuju da se veliki broj bivših pušača vrati cigaretama u prvih šest meseci, naročito kada prođe početni strah zbog zdravstvenog problema i kada se ljudi vrate starim rutinama.

Zbog toga lekari naglašavaju da prestanak pušenja nije samo trenutak odluke, već proces koji traje mesecima, pa i godinama.

Kod Obrada je, kaže on, presudno bilo to što je odluku doneo sam sa sobom.
Nije postavljao rokove, nije “smanjivao”, niti ostavljao mogućnost za “samo jednu”. Jednostavno je presekao.
Danas veruje da mu je upravo ta odluka možda spasila život. A dve neotvorene paklice u automobilu ostale su simbol svega što je ostavio iza sebe.