Prema predstavljenim rezultatima, 91 odsto analiziranih odgovora sadržalo je najmanje jedan ozbiljan prigovor na predloženi regulatorni pravac, dok je oko dva odsto podržalo predlog da se cigarete i bezdimni proizvodi izjednače i da se uvede potpuna zabrana korišćenja na javnim mestima.

Fernandez je naglasio da javne konsultacije ne predstavljaju glasanje “za” ili “protiv”, ali da njihov značaj ne treba umanjivati.
– Konsultacije svakako nisu glasanje i odgovore u konsultacijama ne treba tretirati kao glasove. Ali oni jesu dokaz i veoma važan izvor informacija – rekao je Fernandez.

Prema analizi “We Are Innovation”, građani su se najčešće fokusirali na slobodu izbora i sopstvena iskustva sa prelaskom sa cigareta na alternativne bezdimne nikotinske proizvode.

Kompanije i organizacije koje su učestvovale u ovoj javnoj raspravi, više su ukazivale na moguće posledice po radna mesta, lance snabdevanja, poreske prihode i ilegalno tržište, dok su građani, naučnici i istraživači bili više usmereni na pitanje relativnog rizika različitih proizvoda i dokazivanja efekata predloženih mera.

Fernandez smatra da bi upravo takvi podaci trebalo da budu deo regulatornog procesa.
– Regulacija zasnovana na dokazima treba da se oslanja na tri izvora: nauku, podatke o tome šta se zapravo dešava nakon promene politike i javne konsultacije – smatra on.
Uz to, kako je dodao, mora da postoji i princip proporcionalnosti.
– Treba izabrati najmanje restriktivnu meru koja može da ostvari željeni cilj, a zatim proveriti da li ona zaista ostvaruje taj cilj.

Švedska kao važan primer

Jedan od centralnih argumenata Fernandezovog izlaganja bilo je poređenje Švedske sa drugim evropskim zemljama.

Prema podacima koje je predstavio, u Evropskoj uniji puši oko 24 odsto odraslih, dok je Švedska dostigla istorisjki minimum – u ovoj zemlji ima oko 3,7 odsto pušača koji svakodnevno konzumiraju cigarete.
Fernandez je ukazao na razliku u pristupima i dostupnosti proizvoda bez sagorevanja.
– Švedska je primenjivala praktično sve tradicionalne mere kontrole duvana: poreze, zabrane, upozorenja, obrazovne kampanje i slično. Ali u Švedskoj je postojala jedna važna razlika: od početka su bile dostupne manje štetne alternative za pušače koji žele da pređu na njih – podsetio je Fernandez.

On je naveo da je stopa pušenja u Švedskoj između 2008. i 2024. godine pala za oko 65 odsto i da je ova zemlja danas jedina u svetu ispod praga od pet odsto pušača.

On je ove brojke uporedio sa Španijom, gde je restriktivna politika donela znatno lošije rezultate – procenat pušača pao je od 2007. do 2025. sa oko 32 na 27 odsto, dakle samo pet odsto.
– Ako ste regulator, ova činjenica bi trebalo da vam bude veoma interesantna – ukazao je Fernandez.
Fernandez ne tvrdi da se švedski model može jednostavno preslikati na sve druge zemlje, već da razlike u rezultatima zahtevaju analizu.
– Regulacija zasnovana na dokazima podrazumeva proces koji posmatra podatke poput ovih i spreman je da promeni pravac kada dokazi to zahtevaju – naglasio je.

Opasnost ilegalnog tržišta

Fernandez je posebno ukazao na moguće posledice restriktivne regulacije po inovacije i ilegalno tržište.
Prema njegovom izlaganju, mali proizvođači mogu biti posebno pogođeni troškovima novih regulatornih zahteva, dok česte promene pravila mogu povećati neizvesnost i obeshrabriti investicije.
Poseban problem predstavlja mogućnost da potražnja koju legalno tržište više ne može da zadovolji bude preusmerena ka ilegalnoj trgovini.
– Ako kompanije ne mogu legalno da objasne da je njihov proizvod manje rizičan ili boljeg kvaliteta, mogu da se takmiče samo cenom i obimom proizvodnje. To onda otvara prostor za jeftin uvoz i ilegalne prodavce.
Zbog toga, smatra Fernandez, posledice novih propisa moraju biti procenjene pre njihovog usvajanja.
– Treba unapred proceniti efekte na ilegalnu trgovinu.
Fernandez je posebno naglasio da se ne traži da alternativni nikotinski proizvodi budu izuzeti od regulacije.
– Mnoge stvari koje tražimo nisu nikakav poseban tretman niti tražimo da se pravila zaobiđu. Naprotiv, tražimo od evropskih institucija da primenjuju sopstvena pravila.
U završnom delu panela postavljeno je pitanje koliko je realno očekivati da će Evropska komisija prihvatiti preporuke zasnovane na ovakvoj analizi.
Fernandez je odgovorio da, uprkos političkim i regulatornim izazovima, postoji razlog za optimizam.
– Ne možete zauvek ignorisati stvarnost.

Odluke na osnovu dokaza

Prema njegovim rečima, naučni dokazi o razlikama u riziku između cigareta i alternativnih proizvoda nastavljaju da se povećavaju, dok iskustva pojedinih zemalja pokazuju različite rezultate regulatornih pristupa.
– Postoje brojni primeri koji funkcionišu i koji, prema postojećim naučnim dokazima o relativnom riziku, mogu doprineti smanjenju štete.
On je dodao da je cilj da evropske institucije odluke donose na osnovu dokaza, a ne unapred definisanog regulatornog pravca.
– Biće teško, ali mislim da postoje razlozi za optimizam.
Za budućnost evropske politike prema duvanu i nikotinu zato ostaje ključno pitanje: da li će nova regulacija različite proizvode posmatrati samo kroz činjenicu da sadrže nikotin ili će uzeti u obzir i razlike u načinu njihove upotrebe, izloženosti štetnim materijama i relativnom riziku u odnosu na cigarete?
Fernandezova poruka bila je jasna: regulacija je potrebna, ali njena opravdanost i efekti moraju da budu proveravani kroz nauku, podatke iz stvarnog sveta i glas javnosti.

Pet preporuka za novu evropsku regulaciju

Na osnovu sprovedene analize, “We Are Innovation” je izneo pet preporuka:

1. Regulaciju treba zasnivati na riziku.
2. Potrebno je proceniti troškove regulacije po inovacije.
3. Treba meriti uticaj novih pravila na radna mesta i ekonomiju.
4. Potrebno je unapred proceniti moguće posledice po ilegalno tržište.
5. Evropske institucije treba dosledno da primenjuju sopstvena pravila o proceni uticaja i kvalitetu regulacije.