U Sjedinjenim Državama ima više od 30 miliona pušača. Skoro 500.000 Amerikanaca umre od bolesti povezanih sa pušenjem svake godine. Otkako je američka Uprava za hranu i lekove (FDA) dobila zadatak da regulativom uredi duvanske proizvode, na tržištu se pojavilo mnoštvo alternativa cigaretama, poznatih kao bezdimni proizvodi. One obuhvataju e-cigarete, duvan za oralnu upotrebu, kao i uređaje koji zagrevaju duvan.
FDA je dala saglasnost za promet ovih proizvoda na domaćem tržištu kao deo strategije smanjenja štete od pušenja koja odraslim pušačima koji ne žele da prestanu da puše omogućava prelazak na bezbednije oblike unosa nikotina. Ono što stručnjaci predlažu, da bi strategija bila efikasnija, je da se smanji porez na bezdimne proizvode i da oni cenovno budu konkurentniji običnim cigaretama, a samim tim i pristupačniji stanovništvu.

• S obzirom na to da su ovi proizvodi manje štetna opcija od nastavka pušenja, potrebno je da se drugačije oporezuju – navodi Gaj Bentli, direktor udruženja “Sloboda potrošača”.
  Prema njegovim rečima, porezi na cigarete često se označavaju kao “porezi na greh”, ali poreze na bezdimne alternative cigaretama treba smatrati “porezom na vrline”, jer se u protivnom, kako kaže, “potrošači kažnjavaju za upotrebu manje štetnih proizvoda”.
• Manje štetne nikotinske alternative predstavljaju manji rizik za pušače i smanjuju buduće izdatke za zdravstvenu zaštitu za razvoj bolesti koje su povezane s pušenjem – smatra Bentli, čiji je dugogodišnji fokus istraživanja usmeren upravo na poresku politiku, regulativu duvanskih i nikotinskih proizvoda, kao i hrane i pića.
  Kako kaže, porezi na bezdimne alternative ne samo da destimulišu promenu, već predstavljaju i regresivni oblik oporezivanja, kaže on.
  Šta je oporezivanje proporcionalno riziku i koje su prednosti?
• Oporezivanje nikotinskih i duvanskih proizvoda proporcionalno njihovom riziku znači da bi porezi na bezdimne alternative uvek trebalo da budu znatno niži od onih na cigarete, ako uopšte i treba da se oporezuju – navodi ovaj stručnjak u svom autorskom članku Rizon fondacije.
  Drugo, što je veća poreska razlika između cigareta i manje štetnih bezdimnih alternativa, to je veći podsticaj pušačima da počnu da ih koriste i time poboljšaju svoje zdravlje, kratkoročno i dugorocno, smatra Bentli.
  Treće, kako navodi, u okviru sistema oporezivanja proporcionalnog riziku, aktivni pušači koji prelaze sa cigareta na alternative uštedeli bi značajne svote novca, i sebi, a i zdravstvenom sistemu.
• Kako bi maksimizirali korist za javno zdravlje i unapredili ekonomsko blagostanje potrošača, donosioci odluka bi trebalo da se opredele na niže poreze za bezdimne alternative od onih na tradicionalne cigarete – zaključuje Bentli.