Dve decenije svog rada posvetila je proučavanju dejstva cigareta na oralno zdravlje, a od pojave bezdimnih alternativa u fokusu joj je i njihov uticaj na usnu duplju i zube.
# Kako cigarete utiču na zube i usnu duplju? Sa čime se srećete kod pacijenata pušača?
Kod pacijenata pušača klasične cigarete susrećem se sa najrazličitijim promenama, od banalnih estetskih, preko neprijatnih i bolnih promena, revezibilnih upalnih, ireverzibilnih degenerativnih, do oboljenja koja ugrožavaju život pacijenta. Takođe, svojstven im je neprijatan zadah. Pacijenti prijavljuju i subjektivan osećaj suvoće, ali i poremećaj čula ukusa i mirisa, trnjenje i žarenje jezika. Kao parodontologa, ne prestaje da me iznenađuje destruktivno dejstvo duvanskog dima na potporni aparat zuba, podmukla klinička slika obolelih od parodontopatije i katastrofalan Rentgen nalaz. Dim deluje štetno i termički i hemijski. Kancerogeni duvanskog dima iritiraju oralnu sluzokožu, što vremenom dovodi do oštećenja ćelijske DNA i razvoja karcinoma.
# Šta je to u cigaretama što izaziva promene i bolesti na zubima i u usnoj duplji?
Kada se pomenu cigarete, prva asocijacija je nikotin. On jeste dobro poznat štetan sastojak duvanskog dima jer je zavisnička supstanca. Međutim, nikotin nije osnovni uzrok promena i oboljenja u usnoj duplji. Prvenstveno su to toksini i kancerogeni iz duvanskog dima koji uzrokuju bolest i smrt. U duvanskom dimu je više od 7000 toksina, a 70 poznatih kancerogena nalazi se u njegovoj čvrstoj komponenti – katranu.
# Koliko je lečenje kod pušača teže nego kod nepušača?
Lešenje pušača jeste teže nego nepušača jer se duvanski dim implementira od indikacije za terapiju, plana, prognoze, lošijeg rezultata terapije, ali i otežanog održavanja postignutih rezultata. Na primer, pacijentu pušaču nije moguće obećati stabilan rezultat poliranja niti beljenja zuba. Kolege znaju koliko je ovaj posao uzaludan i nazivaju ga Sizifovom mukom. Plombe se takođe prebojavaju, a vađenje zuba kod pušača često rezultira pojavom suve, bolne rane. Takođe, rane nakon hirurških intervencija teže zarastaju. Ugradnja dentalnih implantata neretko rezultira komplikacijom koja je najčešći uzrok gubitka implantata. U literaturi postoje navodi za potrebom apstinencije od duvanskog dima tri nedelje pre ugradnje implantata i bar nedelju dana nakon. Tu bi bezdimne alternative koje zagrevaju duvan, kod odraslih strastvenih pušača koji ne žele da se odreknu loše navike, mogle da imaju benefit.
# Šta savetujete svojim pacijentima pušačima?
Savetujem odvikavanje od ove loše navike. To je najčešće komplikovano i mukotrpno i zahteva strpljenje i upornost kako pacijenta pušača, tako i terapeuta. Neophodan je multidisciplinaran pristup i informisanost. Kritike i agresivan pristup teško da imaju efekta. Neophodno je predočiti nešto opipljivo, slikovito, najbolje na samom primeru pušača. Bezdimne alternative jesu bolja opcija za pacijente koji ne žele ili ne mogu da prestanu da puše. To su pre svega oni “tvrdokorni” i nesalomivi u odustajanju od svoje loše navike, ili kako vole da kažu od “rituala” pušenja. Njima ne smete da zadirete u njihovu lošu naviku, kamoli da kritikujete pravo na izbor. Postoje takođe i oni koji se svom snagom volje bore protiv nikotinske zavisnosti i pokušavaju odvikavanje neretko bezuspešno. Zbog svih njih nije na odmet poznavati karakteristike bezdimnih alternativa koje su naučno klasifikovane da su sa manjom emisijom štetnih sastojaka i predložiti ih u zamenu za klasične cigarete. Bezdimne alternative nikako ne bi trebale biti same po sebi cilj, već samo za one koji ne žele da se odreknu svoje loše navike ili u tome ne uspevaju.
# Kako bezdimni duvanski proizvodi deluju na oralno zdravlje?
Utvrđeni su njihovi benefiti na estetiku u smislu manjeg prebojavanja zubne supstance i netaloženja čvrste komponente katrana na površini zuba, koji u aerosolu i ne postoji. Pacijenti sa ispoliranim i beljenim zubima, a sa ovim alternativama dugo održavaju postignute rezultate. Takođe, utvrđena je manja citotoksičnost i histološke degenerativne promene i daleko manje medijatora zapaljenja, što ide u prilog tvrdnji da su ove bezdimne alternative sa manjom emisijom štetnih supstanci. Iako ne sadrže katran sa mnoštvom kancerogena i klasifikovani su da su sa manjom emisijom štetnih supstanci od klasične cigarete i dalje se ne smatraju bezbednim zbog sadržaja noikotina. Mogle bi da posluže kod strastvenih pušača, kako bi se smanjila emisija štetnih supstanci, kao i kod onih koji bezuspešno pokušavaju da se odviknu od loše navike pušenja jer je vreme pokazalo da nakon bar nedelju dana konzumacije istih, pušač se nerado vraća klasičnoj cigareti. Postoje primeri iz prakse gde je ova alternativa poslužila kao prelazni korak u odvikavanju. Američk agencija za hranu i lekove (FDA) ih je klasifikovala kao alternative sa manjom emisijom štetnih supstanci.
# Nedavno je FDA odobrila komercijalizaciju nikotinskih vrećica zasnovanu na naučnim dokazima da su znatno manje štetne od cigareta. Kako to komentarišete?
One ne sadrže duvan i ne generišu duvanski dim niti aerosol. Kao takve imaju snažan potencijal da zamene cigarete kod postojećih odraslih pušača i imaju pozitivan uticaj na zdravlje pojedinca i javno zdravlje. Nikotin je u slučaju nikotinskih vrećica jedina sporna supstanca sa poznatim dejstvom na nikotinske receptore, ali izostaje njegova snažna sinergija sa toksinima i kancerogenima kakvu ima kod klasičnih cigareta u duvanskom dimu. Zato obrazlaže pozitivan uticaj na zdravlje odraslog pušača koji je klasičnu cigaretu zamenio nikotinskom vrećicom. Nema dima, pa tako izostaje i pasivno pušenje, što je veliki benefit na okolinu to jest, javno zdravlje.
# Da li se postulati anti-ejdžinga ili novog koncepta lajfstajla – londživitija, sve više prisutnih u narativu, kose sa lošim navikama duboko ukorenjenim u našoj populaciji?
Naravno. Loša navika pušenja je najčešća u našoj populaciji i predstavlja problem za opšte zdravlje. Međutim, kada je reč o estetici, moram priznati da se i u stručnim krugovima uopšte ne razmatra problematika kao takva, niti se pacijentima pušačima skreće pažnja o indikaciji, prognozi, kvalitetu tretmana i održavanju postignutih rezultata. Evo samo na primeru PRP, krvna plazma pušača u mnogome se razlikuje od plazme nepušača po kvalitetu, ako ništa drugo po oksigenaciji i vitaminu C. Duvanski dim je poznati ”kradljivac” vitamina C. Koristiti plazmu pušača u svrhu regeneracije i biorevitalizacije je upitno. U estetici je na primer poznat termin ”pušačko lice”, sivo, koščato, sa izraženim podočnjacima, suve istanjene, atrofične, neelastične kože, lošijeg kvaliteta, sa nepravilnostima, borama, sklone aknama… Takvu kožu tretirati botoksom, znači na već intoksiciranu kožu toksinima duvanskog dima, gde je prokrvljenost, razmena materija, oksigenacija, limfna drenaža upitna, dodati još jedan toksin koji treba da parališe ciljane mišiće radi iskljućivanja mimike. Uveliko smanjena regenerativna moć kože pušača, dodatno se smanjuje isključenjem mišićne pumpe botoksom, suprimiranjem fibrinoblasta, ćelija koje učestvuju u sintezi kolagena. Možemo još diskutovati na ovu temu, ako je od interesa… Što se Londživitija tiče, to je širok i u poslednje vreme veoma popularan pojam. U prevodu to je dugovečnost, a u direktnoj je proporciji sa zdravim starenjem. Zdravo stariti ni u kom slučaju ne možemo sa lošim navikama. Koncept londživitija znači preventivno delovanje na probleme koji vode u bolest i prihvatanje zdravih navika, odustajanje od onih loših. Dalje, londživiti je i personalizovana medicina, sasvim nov sveobuhvatni pristup pacijentu od ćelijskog nivoa, genskog panela, ali i uslova sredine i navika. Prema tome, treba otvoriti um prema novim saznanjima, istraživanja, proizvodima, kritički razmatrati trendove u društvu, selektivno prihvatati novitete koji mogu da imaju pozitivan uticaj na javno zdravlje i kvalitetan produžetak životnog veka, u kome smo sami izloženi što manjoj emisiji štetnih materija, ali i ne ugrožavamo druge u svojoj okolini.
