O tome je na nedavno održanom 5. međunarodnom kongresu Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA) govorio kardiolog dr Edin Begić, priznati stručnjak koji se ističe naučnim radom u oblasti istraživanja inovacija u dijagnostici i lečenju srčanih oboljenja.
# Kardiovaskularne bolesti su na vrhu liste najčešćih bolesti u svetu. Koje su ključne strategije za prevenciju ovih bolesti i koliko je važna uloga preventivnih mera u kardiologiji?
– Postoje dokazi koji pokazuju da kontrolisanje povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti, poboljšanje lipidnog profila, prestanak pušenja i promene životnih navika, poput načina ishrane, fizičke aktivnosti, kao i redukcija psihosocijalnog opterećenja, smanjuju rizik od prvog ili ponovljenog srčanog udara. Oblast preventivne kardiologije razvila se kako bi tretirala spektar faktora rizika za nastanak kardiovaskularnog oboljenja, procenila i na taj način klasifikovala populaciju u odnosu na rizik od nastanka istog, ali i lečila pojedince nakon samog kardiovaskularnog oboljenja, odnosno sprečila novi incident.
# Uz genetiku i starost na stranu, koji su faktori rizika na koje možemo uticati kako bismo smanjili negativan uticaj na zdravlje srca? Postoje li istraživanja koja pokazuju koliko ljudi zaista uspeva da promeni loše navike?
– Promenljivi faktori rizika su oni na koje treba da se imperativno deluje. U našoj populaciji neophodno je da se kroz celoukupno društvo propagiraju pojmovi nulte tolerancije na alkohol i okolinu bez duvanskog dima. Na to treba dodati i smanjenje aerozagađenja, kao javnu politiku redukovanja soli u svakodnevnoj ishrani. Sve navedeno bi dovelo do smanjenja broja srčanih oboljenja, ali i poboljšalo kvalitet života cele zajednice.
#Zašto mnogi teorijski efikasni pristupi prevenciji kardiovaskularnih bolesti često ne uspevaju u praksi? Koje druge mogućnosti imamo u pogledu promene loših navika, poput pušenja, o kojem ste danas govorili?– Neuspeh u samoj praksi je simbioza mentalnog sklopa na kordinatama gde živimo, nedostatak zdravstvenog vaspitanja i edukacije u celoukupnom društvu, i verovatno gubitak vere samog pojedinca u zdravstveni sistem ili lekara, nezavisno od toga da li je opravdano ili neopravdano. Postoji i trend shvatanja prevencije kao floskule, što je opet rezultat svega navedenog. Verovatno promocija preventivnih mera od samog predškolskog obrazovanja pa nadalje, te do agresivnih kampanja javnih zdravstvenih ustanova koje bi promovisale zdrave životne stilove, te zakonske regulative koje bi morale biti jasnije i striktnije, predstavljaju jedine mogućnosti koje su realne i izvodljive.
# Kako bi primena ovih strategija mogla uticati na Vaš svakodnevni rad u kardiološkoj praksi? Postoje li naučni dokazi koji podržavaju efikasnost ovih pristupa?
– Kardiološka praksa danas leči aterosklerozu, odnosno proces kalcifikacije krvnih sudova, koja je osnova kardiovaskularnog oboljenja. Lečimo invazivnim pristupom ono što ranije nije bilo moguće, a imamo uređaje koji se mogu implantirati i tako produžiti i životni vek i poboljšati kvalitet života. Naučna zajednica sve to generalno dobro podržava, pa je u simbiozi s kadiohirurgijom došlo do poprilično velikog napretka u smislu optimizacije tretmana pacijenta. Ipak, ostaje utisak, da uprkos svemu, i dalje imamo pacijenta koji dobiju sve navedeno, ali promenljive faktore rizika, one bazične, kao što su konzumiranje alkohola, pušenje ili unos soli, odnosno nepostojanje fizičke aktivnosti ne uzimaju u ozbir i nastave sa lošim navikama. Pametan čovek se zamisli nad svim tim i postavlja pitanje o smislenosti toliko kardioloških intervencija kod nekoga ko ne želi da promeni osnovne životne navike. Postoje i farmakološke opcije, verovatno kognitivno-bihevioralna terapija je smislena, pa i upotreba manje štetnih alternativa u domenu pušenja, ako već pacijent ne može da prestane da puši, što mora biti imperativ, a sve u cilju prevencije i prvog i novog kardiovaskularnog incidenta.
