Prema njegovim rečima, primarni dim je onaj koji utiče na same konzumente cigareta, dok su ljudi u njihovoj okolini izloženi sekundarnom, ali i tercijarnom dimu.
– Ljudi često misle da, ako ne puše, nisu ugroženi. To je opasna zabluda. Pasivno pušenje je takode štetno – kaže profesor Volarević.
Kako objašnjava, sekundarni dim je kombinacija dima koji izlazi direktno iz cigarete i dima koji pušač izdiše. Ovaj dim sadrži više od 7.000 hemikalija, od kojih je za više od 70 dokazano da je kancerogeno.
– Pasivni pušači ne biraju, oni udišu ono što pušači izdišu. Posebno su ugrožena deca koja svakodnevno borave u prostorijama gde se puši – upozorava profesor i dodaje da hemikalije iz duvanskog dima ostaju u zatvorenom prostoru i nekoliko sati nakon jedne popušene cigarete.
Pored sekundarnog dima, profesor upozorava i na tercijarni dim, odnosno toksične ostatke koji se talože na zidovima, tkaninama, nameštaju, dečijim igračkama i koži.
– To dete ne mora ni da udiše dim direktno. Dovoljno je da puzi po tepihu ili da dodiruje površine zasićene toksinima iz dima.
Profesor Volarević upozorava da pasivno pušenje može imati ozbiljne posledice, naročito za decu, trudnice i hronične bolesnike.
On naglašava da bi za jednu zemlju bilo idealno da nijedan njen stanovnik ne puši, ali s obzirom na to da je takav scenario nerealan, treba pristupiti problemu tako da se posledice izlaganja duvanskom dimu značajno smanje. Jedan od načina je koncept smanjenja štete zasnovan na naučnim dokazima.
– Idealno bi bilo da niko ne puši. Ali dokle god imamo milione ljudi koji ne uspevaju da ostave cigarete, moramo ih stalno edukovati o štetnim efektima duvanskog dima – ističe profesor Volarević koji i sam vodi i učestvuje u svetskim studijama u kojima se ispituju biološki efekti klasičnh cigareta alternativnih nikotinskih proizvoda poput onih koji funkcionišu po principu zagrevanja, umesto sagorevanja duvana.
– Većina bolesti povezanih sa pušenjem potiče od sagorevanja duvana i udisanja dima. Ako eliminacijom dima možemo značajno smanjiti rizik za nastanak i progresiju brojnih bolesti, zašto bismo to ignorisali – kaže profesor koji se zalaže za regulisano tržište svih nikotinskih proizvoda, strogu kontrolu njihovog kvaliteta i striktnu zabranu pristupa ovim proizvodima za mlade, nepunoletne osobe.
Politika javnog zdravlja, koja se godinama primenjuje u Švedskoj i Japanu podrazumeva da pušači umesto klasičnh cigareta koriste manje štetne bezdimne altrenativne nikotinske proizvode. Ovaj javnozdravstveni pristup koji je namenjen odraslim pušačima koji ne uspevaju da ostave klasicne cigarete, doveo je do drasticnog smanjenja stope obolevanja i smrtnosti od bolesti povezanih s pušenjem.
Podsetimo, na nedavno održanoj tribini “Punim plućima” profesor Volarević je istakao da hemikalije iz dima klasičnih cigareta mogu da izazovu ćelijsku smrt, malignu promenu ćelija ili da stimulišu aktivaciju zapaljenja imunskih ćelija, značajno doprinoseći nastajanju i progresiji zapaljenskih oboljenja.
Profesor Volarević je rekao da je Centar, u saradnji sa istraživačima iz Italije, SAD i Indonezije, radio na velikoj multicentričnoj studiji koja je pokazala da bezdimne alternative ne dovode do značajnog smanjenja vijabilnosti bronhijalnih epitelnih i endotelnih ćelija u odnosu na obične cigarete.
– Uz to, izlaganje dimu klasičnih cigareta značajno više podstiče stvaranje zapaljenskih citokina u imunskim ćelijama obolelih od hronične opstruktivne bolesti pluća i dijabetesa, u poređenju sa aerosolima bezdimnih alternativa. To naravno ne znači da aerosoli elektronskih cigareta i uređaja koji zagrevaju duvan nisu štetni, već da su za pacijente obolele od ovih zapaljenskih bolesti štetni u manjoj meri od dima koji nastaje sagorevanjem cigarete.
