Pozvala sam broj 080 020 0002. Razgovor sa savetnikom Instituta “Batut” je tekao ovako:

– Dobili ste savetnika za odvikavanje od pušenja. Kako možemo da vam pomognemo? – pitala je savetnica.
Moj odgovor je bio tako jednostavan, ali sam ga teško prevalila preko jezika:
– Želim da ostavim cigarete… a ne znam kako…
Odmah je usledilo pitanje:
– Zašto? Da li imate neki zdravstveni problem ili je u pitanju neki drugi razlog?
– Za sada, koliko znam, ne, ali se plašim bolesti… Znate, moji roditelji su preminuli od kancera pluća, a ja imam decu… Mada, i dalje sam ubeđena da to meni ne može da se desi, ali…
Usledilo je uzimanje anamneze, osnovna, kratka pitanja.
– Koliko cigareta dnevno popušite? Kada zapalite prvu?
– Oko 20 dnevno, dakle paklicu. Prvu zapalim ubrzo nakon buđenja, uz jutarnju kafu.  
– Da li vam je ona nabitnija?
– Da, kao i narednih nekoliko koje popušim baš uz tu kafu. To je jedini put kada palim jednu za drugom. Ako to ne stignem pre izlaska iz kuće, dan mi je naopak.
– Koliko dugo pušite?
– Već 25 godina. Od srednje škole, kao i većina.
– A kada najviše pušite?
– Pa ujutru, uz tu kafu. A isto mi tako prija i ona posle jela.
– Da li možete da izdržite bez problema bez cigarete tamo gde je pušenje zabranjeno?
– Mogu. Lako mi je kada sam u takvom ambijentu. Znam da ne sme i to je to. Poštujem inače pravila. Kao i kada odem u stan kod ljudi gde se ne puši. Ali čim odem sa takvog mesta, zapalim istog trenutka. Kod kuće je drugačije, puši i moj suprug, pa onda…  
– Koje cigarete biste se najlakše, a koje najteže odrekli?
– Najteže one uz jutarnju kafu. Ostale su mi manje bitne, ali ne mnogo manje. Mada bi mi bez njih bilo manje stesno, ali ove ujutru…
– Da li pušite slabe, srednje, ili jake cigarete?
– Srednje.
– Ovo je bio test, razultat je da ste visoko zavisni od cigareta i fizički i… Ali nemojte to da vas obeshrabri u procesu odvikavanja. Da li ste nekada prestajali da pušite?
– Jesam tokom trudnoće, ali i da sam htela da pušim, ne bih mogla, stalno mi je bilo muka. Ali brzo sam se vratila i kafi i cigaretama.
– Zašto niste istrajali?
– Pa nisam ni pokušala.. Nije mi više bilo muka i prijalo mi je da se vratim malim ritualima, a među njima su bili kafa i cigareta.
– Čim ste nas pozvali, znači da imate volju. Ali za početak, odredite datum kada ćete prestati. Neće biti lako, ali nije nemoguće. Pokušajte da rituale koji podrazumevaju cigarete zamenite nečim drugim. To može biti šetnja, vežbanje, neki posao ili neka druga preokupacija, dovoljno je desetak minuta. Zaposlite ruke nečim drugim. Povećajte fizičku aktivnost, umesto cigarete unesite neku tečnost. Pokušajte, pa ako ne ide, pozovite nas ponovo. Ili nas pozovite da vidimo šta i kako dalje. Na raspolaganju smo svakog dana od 11 do 14 časova.

U tom trenutku taj razgovor mi je prijao, ali ubrzo sam shvatila da nisam čula ništa što već nisam znala – da sam zavisnik i da uposlim sebe u trenucima kada bih zapalila cigaretu. A određivanje datuma zvučalo mi je kao čuvena floskula “od ponedeljka sam na dijeti”. Definitvno, takva pomoć za mene u tom trenutku, uprkos mnoštvu motiva za prestanak pušenja, nije mi bila dovoljna. Nastavila sam dalju potragu…