Samo nekoliko godina kasnije, uspeo je da potpuno ostavi duvan, ali, prema njegovim tvrdnjama, na tom putu pomogla mu je, uz volju, bezdimna nikotinska alternativa.

– Počeo sam kao i većina, iz fazona. U društvu je to bilo normalno i nisam razmišljao da li će postati problem. Vrlo brzo sam počeo svakodnevno da pušim – priča Nemanja za Filternativu.
Kaže, nije bio ni svaestan kada je postao zavistan i kada su mu cigarete postale navika.

– U jednom trenutku sam shvatio da više ne pušim jer želim, nego jer moram. To mi je bio prvi znak da treba nešto da menjam. Takođe, koliko god žvaka uzeo, prao zube, prskao parfem, smrdeo sam na dim. Morao sam nešto da menjam, a nisam bio spreman da prestanem. Cigarete sam zamenio uređajem za zagrevanje duvana. Nisam bio spreman da odmah ostavim sve, to mi je delovalo previše teško. Zato sam odlučio da probam alternativu. Iskreno, to mi je bio lakši korak nego da naglo prekinem.
Kako kaže, ta promena mu je značajno pomogla.

– Najveća razlika je bila u tome što sam se odvojio od cigareta kao navike. Nije bilo dima, pepela, smrada… Vremenom, potreba za cigaretama počela je da slabi. Nisam imao osećaj da sam se odrekao svega odjednom. To mi je bilo važno. Kroz tu fazu sam zapravo smanjivao zavisnost, a da nisam imao veliki pritisak. Na kraju se svelo da koristim nikotinske uređaje samo u izlasku. A sve se dešavalo spontano i postepeno.
Sa 20 godina počeo je, kaže, da trenira intezivno u teretani, da vodi zdraviji život, zdravije da se hrani.

– Iako sam imao samo 20 godina, imao sam nekih kardioloških problema. Uvodio sam jednu po jednu promenu u svoj život, pa tako i što se pušenja tiče. Odlučio sam da napravim poslednji korak i potpuno prestanem. U jednom trenutku sam shvatio da mogu i bez toga. Nije bilo naglo, nego prirodno. Kao da sam već bio spreman – kaže naš sagovornik i dodaje:

– Da sam pokušao naglo da ostavim cigarete, mislim da bih brzo odustao. Ovako sam imao neki međukorak koji mi je olakšao ceo proces.
Priznaje da početak nije bio lak, ali je bio podnošljiviji.

– Naravno da ima kriza, ali su mnogo blaže kada ne ideš iz krajnosti u krajnost. Imaš vremena da se prilagodiš.
Danas, dve godine kasnije, kaže da je razlika ogromna i da oseća veliko olakšanje.
Na pitanje šta bi poručio drugima koji razmišljaju o prestanku, Nemanja kaže:

– Ne mora sve da ide odjednom. Nekome možda odgovara nagli prekid, ali meni je značilo da imam prelaznu fazu. Bitno je da ideš ka cilju, a to je da jednog dana prestaneš potpuno. Nismo svi isti. Moj deda je iz straha za život posle 50 godina i dve paklice dnevno bacio cigarete i više nikada nije zapalio. Svako ima svoj put, nismo svi isti. Najvažnije je da ne odustaneš. Ja sam našao način koji je meni “radio”.