Ljudi koji puše decenijama često se suočavaju sa mnogo većim izazovima pri odvikavanju od onih koji su cigarete koristili kraće vreme. Upravo zbog toga stručnjaci sve više ukazuju da pristup zasnovan na smanjenju štete od duvana može biti važan alat za ovu populaciju.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), od 2010. godine upotreba duvana globalno je smanjena za 27 odsto. Međutim, kada se podaci analiziraju po starosnim grupama, postaje jasno da stariji građani mnogo sporije prestaju da puše nego mlađe generacije.

Stariji pušači sporije ostavljaju cigarete

Švedska, koja je 2025. godine postala prva zemlja sa statusom “bez dima”, dobar je primer ove razlike. Među osobama od 65 do 84 godine svakodnevno pušenje smanjeno je sa 11,5 odsto 2004. godine na 7,1 odsto 2024. godine.
U isto vreme, kod osoba između 45 i 64 godine stopa pušenja pala je sa 21,9 na 6,4 odsto, dok je u ukupnoj populaciji smanjena sa 16,5 na 5,4 odsto, a već 2025. godine na svega 3,7 odsto.
Sličan obrazac zabeležen je i u Engleskoj. Istraživanje koje je pratilo populaciju od 2014. do 2024. godine pokazalo je da je prevalenca pušenja među osobama starijim od 65 godina ostala gotovo nepromenjena – oko devet odsto tokom cele decenije. Istovremeno, među mlađim i sredovečnim odraslim osobama pušenje je značajno opalo.

Zašto klasični saveti često nisu dovoljni?

Problem nije u tome što stariji pušači ne znaju koliko je pušenje štetno. Naprotiv, većina njih je decenijama slušala upozorenja lekara, prolazila kroz brojne kampanje i često više puta pokušavala da ostavi cigarete.
Kod osoba koje puše 30 ili 40 godina nikotinska zavisnost je mnogo izraženija, a sam čin pušenja postao je duboko ukorenjena navika. Zbog toga standardne metode za odvikavanje, poput nikotinskih flastera, žvaka ili pastila, mnogima ne pružaju dovoljno efikasnu zamenu za iskustvo pušenja.
To potvrđuje i istraživanje Univerziteta Masačusets u Bostonu, u kojem je više od 600 starijih pušača sa visokim rizikom od raka pluća dobilo nikotinsku supstitucionu terapiju i savetovanje. I pored toga, svega oko 15 odsto učesnika uspelo je da trajno prestane da puši.

Smanjenje štete kao dodatna mogućnost

Pristup zasnovan na smanjenju štete od duvana polazi od činjenice da nisu svi nikotinski proizvodi jednako rizični. Cilj nije nastavak pušenja, već prelazak odraslih pušača koji ne uspevaju da ostave cigarete na proizvode koji ne sagorevaju duvan i zbog toga ih izlažu znatno manjem broju štetnih materija.
Bezdimni nikotinski proizvodi dostupni su u različitim koncentracijama nikotina i u velikoj meri reprodukuju iskustvo pušenja, zbog čega mnogim dugogodišnjim pušačima predstavljaju prihvatljiviju alternativu. Brojne nezavisne procene ukazuju da su značajno manje štetne od klasičnih cigareta. Slično tome, nikotinske vrećice, koje takođe ne sadrže duvan, predstavljaju diskretnu opciju za odrasle korisnike nikotina, posebno u zemljama gde je rasprostranjena upotreba oralnog duvana.

Nedostatak informacija ostaje veliki problem

Istraživanje iz Engleske pokazalo je da stariji pušači ređe koriste nikotinske alternative kao pomoć pri prestanku pušenja nego mlađe generacije, iako mogu biti efikasne.
Autori studije navode da stariji ispitanici češće pogrešno veruju da je upravo nikotin glavni uzročnik bolesti poput raka, dok je najveći zdravstveni rizik zapravo povezan sa sagorevanjem duvana i udisanjem dima.
Takve zablude mogu predstavljati ozbiljnu prepreku za prihvatanje proizvoda za smanjenje štete, zbog čega stručnjaci naglašavaju važnost dostupnih i naučno zasnovanih informacija.

Šta može pomoći starijim pušačima?

Stručnjaci preporučuju nekoliko koraka:

• informisati se iz pouzdanih, naučno utemeljenih izvora;
• upoznati se sa različitim alternativama i pronaći onu koja najbolje odgovara individualnim potrebama;
• uključiti porodicu i prijatelje, jer podrška okoline značajno povećava šanse za uspešnu promenu navika.