Najvažniji razlog je izostanak sagorevanja. FDA objašnjava da ovi proizvodi zagrevaju duvan na nižoj temperaturi i stvaraju aerosol, dok CDC navodi da njihove emisije generalno sadrže niže nivoe štetnih sastojaka od dima cigarete. Najčvršći dokaz odnosi se na sastav emisija i nižu izloženost pojedinim toksinima. Mnogo je teže utvrditi koliko se ta razlika tokom godina pretvara u manji rizik od raka, bolesti srca ili pluća.

Najkraći odgovor vodi preko sagorevanja

U ovom tekstu izraz bezdimne alternative odnosi se na uređaje za zagrevanje duvana. Njihova ključna razlika u odnosu na cigarete  je primetna pre nego sto bilo sta merimo u krvi ili urinu. Cigareta sagoreva duvan i stvara dim, dok uređaj duvan zagreva i stvara aerosol. To menja hemijski sastav emisija i smanjuje nivoe mnogih toksina, ali ne uklanja rizik. WHO posebno upozorava da niži nivoi toksina ne moraju da znače jednak procenat smanjenja zdravstvenog rizika.

Stefano Bellosta, istraživač sa Odeljenja za farmakološke i biomolekularne nauke Univerziteta u Milanu, sa koautorima je u pregledu objavljenom 2026. godine analizirao 43 rada o sastavu aerosola, toksikološkim efektima i biomarkerima. Autori zaključuju da korisnici uređaja za zagrevanje duvana imaju nižu izloženost mnogim toksinima od pušača cigareta, dok dugoročni zdravstveni efekti i dalje zahtevaju dodatna nezavisna istraživanja.

Šta nauka danas može da kaže sa najviše sigurnosti

1. Sagorevanje pravi najveću razliku. FDA objašnjava da cigareta sagoreva duvan, dok proizvodi bez sagorevanja koriste nižu temperaturu. Kada duvan gori nastaju dim i brojna štetna i kancerogena jedinjenja, pa zagrevanje menja profil emisija i smanjuje stvaranje mnogih toksina.

2. Aerosol sadrži manje mnogih štetnih sastojaka. CDC navodi da emisije ove kategorije generalno sadrže niže nivoe brojnih štetnih materija u poređenju sa dimom cigarete. Aerosol ipak sadrži nikotin, toksične hemikalije i kancerogene materije.

3. Razlika se vidi i u organizmu. Cochrane je našao umereno pouzdane dokaze da su određeni biomarkeri izloženosti, uključujući NNAL i karboksihemoglobin, niži kod korisnika zagrevanog duvana nego kod ljudi koji nastavljaju da puše cigarete.

4. Biomarkeri potencijalne štetnosti daju manje jasan odgovor. Sistematski pregled iz 2026. godine nalazi mešovite kratkoročne rezultate za biološke pokazatelje povezane sa mogućom štetom, uz mnogo kratkih studija i visok ili nejasan rizik od pristrasnosti.

5. Manji procenat hemikalija nije procenat manjeg rizika. WHO upozorava da niži nivoi toksina ne moraju da znače jednak procenat manjeg zdravstvenog rizika. Za procenu bolesti potrebne su dugoročne studije koje prate stvarne zdravstvene ishode.

Kada duvan gori, menja se cela hemija

Kod klasične cigarete sagorevanje dostiže temperature na kojima nastaju dim i veliki broj produkata termičkog razlaganja. Među njima su ugljen monoksid, aldehidi, isparljiva organska jedinjenja, policiklični aromatični ugljovodonici i duvanski specifični nitrozamini. Deo ovih jedinjenja povezan je sa kancerogenošću, oksidativnim stresom, oštećenjem krvnih sudova i disajnih puteva. Pregled iz 2026. godine upravo sagorevanje navodi kao glavni izvor velikog dela toksičnog opterećenja dima cigarete.

Uređaji za zagrevanje duvana rade na nižoj temperaturi, dovoljno visokoj da se iz pripremljenog duvana oslobode nikotin i aerosol, ali ispod temperature klasičnog sagorevanja. Aerosol je mešavina sitnih kapljica, gasova i hemijskih jedinjenja koja korisnik udiše. Izostanak sagorevanja ne znači odsustvo termičkog razlaganja, ali značajno menja vrste i količine jedinjenja koja nastaju.

Sistematski pregled nezavisnih i industrijski finansiranih studija utvrdio je da su proizvodi za zagrevanje duvana izlagali korisnike i okolinu toksinima, ali u znatno nižim nivoima nego cigarete. Autori su našli velike razlike među metodama i proizvodima, što je važan podsetnik da se rezultati jedne studije ne mogu automatski preneti na celu kategoriju.

Aerosol sadrži manje mnogih toksina, ali rizik ostaje

CDC navodi da emisije uređaja za zagrevanje duvana generalno sadrže niže nivoe štetnih sastojaka od dima cigareta. To je najvažnija zajednička tačka velikog dela dostupne literature. U isto vreme, CDC naglašava da aerosol sadrži mnoge od istih štetnih materija koje postoje u dimu cigareta, kao i neke druge sastojke koji zahtevaju dalja istraživanja.

Nezavisna laboratorijska merenja daju konkretniju sliku. Istraživači nemačkog Saveznog instituta za procenu rizika u radu objavljenom u časopisu Archives of Toxicology izmerili su izrazito niže nivoe više aldehida i isparljivih organskih jedinjenja u aerosolu zagrevanog duvana u poređenju sa referentnim dimom cigarete. Rad je istovremeno pokazao da je isporuka nikotina ostala u opsegu koji je uporediv sa cigaretama.

WHO zato preporučuje da se u emisijama ove kategorije posebno prate nikotin, ugljen monoksid i aldehidi. Organizacija navodi da su nivoi toksina generalno niži nego kod cigareta, ali dodaje dve važne ograde. Neki toksini mogu biti prisutni u višim koncentracijama, a neki mogu biti specifični za aerosol zagrevanog duvana. Hemijski profil je povoljniji za mnoge ključne materije, ali nije bezopasan.

Biomarkeri pokazuju koliko je toksina zaista dospelo u organizam

Merenje emisija odgovara na pitanje šta izlazi iz proizvoda. Biomarkeri izloženosti odgovaraju na sledeće pitanje, koliko je određenih hemikalija ili njihovih razgradnih proizvoda dospelo u organizam. Oni se mere u krvi, urinu ili izdahnutom vazduhu. Biomarker zato može da pokaže stvarni kontakt sa toksinom, što laboratorijskom rezultatu daje biološki kontekst.

Cochrane je u analizi deset studija sa 1.959 učesnika našao umereno pouzdane dokaze da su nivoi merenih toksina niži kod korisnika zagrevanog duvana nego kod ljudi koji nastavljaju da puše cigarete. Posebno su analizirani NNAL, biomarker izloženosti jednom duvanskom kancerogenu, i karboksihemoglobin, pokazatelj izloženosti ugljen monoksidu. Oba su bila niža u grupama koje su koristile zagrevani duvan.

Noviji pregled iz 2026. godine obuhvatio je 24 interventne kliničke studije i naveo da je većina zabeležila pad više biomarkera izloženosti kod ljudi koji su sa cigareta prešli na zagrevani duvan. Raspon smanjenja razlikovao se između biomarkera i studija. Taj podatak govori o nižem kontaktu sa određenim toksinima, ali sam po sebi još ne daje odgovor o broju srčanih udara, karcinoma ili hroničnih bolesti pluća tokom narednih decenija.

Zašto niža izloženost ne znači isti procenat manjeg rizika

Ovo je centralna granica cele teme. Ako se neka hemikalija u aerosolu smanji za 80 ili 95 odsto, to ne znači da se za isti procenat smanjuje rizik od bolesti. Različiti toksini imaju različite mehanizme delovanja, bolesti nastaju tokom dugog perioda, a na rizik utiču godine korišćenja, intenzitet, druge navike, genetika i prethodna izloženost dimu cigarete.

FDA regulatorni okvir zato odvojeno tretira tvrdnje o smanjenoj izloženosti i tvrdnje o smanjenom riziku. Smanjena izloženost može da se pokaže merenjem hemikalija i biomarkera. Za tvrdnju da je rizik od bolesti manji potreban je širi i dugoročniji skup dokaza koji povezuje promenu izloženosti sa stvarnim zdravstvenim ishodima.

WHO ovo formuliše još direktnije i navodi da smanjeni nivoi toksina ne moraju da odgovaraju jednakom smanjenju zdravstvenog rizika. Upravo zato brojke o emisijama treba čitati kao hemijske i toksikološke pokazatelje, a ne kao procenat zaštite od raka ili kardiovaskularnih bolesti. To je najvažnija razlika između onoga što danas znamo prilično dobro i onoga što tek treba dokazati.

Dodatnu rezervu donosi sistematski pregled i meta analiza iz 2026. godine. Autori su analizirali 40 kliničkih studija o biomarkerima potencijalne štetnosti i neželjenim događajima. Samo devet studija trajalo je duže od pet dana, a kod 32 je procenjen visok rizik od pristrasnosti. Rezultati za biomarkere potencijalne štetnosti bili su mešoviti, pa autori zaključuju da ova grupa pokazatelja još ne daje jasan odgovor o ukupnoj koristi ili šteti.

Šta onda znači kada kažemo manje štetno

U poređenju sa cigaretama, izraz manje štetno ima najčvršće uporište kada opisuje odsustvo sagorevanja, niže nivoe mnogih toksina u emisijama i niže biomarkere izloženosti. Ti nalazi idu u istom smeru kroz više regulatornih, laboratorijskih i sistematskih izvora. Oni čine razumnu naučnu osnovu za zaključak da zagrevanje duvana smanjuje deo štetnog opterećenja koje nastaje pušenjem cigareta.

Granica tog zaključka mora ostati vidljiva. Manja izloženost ne daje dozvolu da se proizvod opisuje kao bezbedan, niti daje osnov da se izračuna univerzalni procenat manjeg zdravstvenog rizika. FDA navodi da proizvodi bez sagorevanja mogu pomoći da se smanji rizik od posledica povezanih sa duvanom kod odraslih pušača koji potpuno pređu, ali istovremeno naglašava da nijedan duvanski proizvod nije bez rizika.

Važna je i razlika među proizvodima. Uređaji se razlikuju po temperaturi, konstrukciji, sastavu duvana i načinu stvaranja aerosola. Zato se rezultat za određenu emisiju ili određeni uređaj ne može automatski preneti na svaki proizvod iz kategorije. WHO informacije o zagrevanom duvanu upravo zbog raznovrsnosti proizvoda pozivaju na oprez u širokim zaključcima i na standardizovana, nezavisna merenja.

Potpuni prelazak ostaje važan kontekst

Studije biomarkera najjasnije mere razliku kada jedna grupa nastavlja da puši, a druga koristi samo zagrevani duvan. Ako osoba nastavi i da puši cigarete, sagorevanje i dalje ostaje izvor izloženosti, pa se očekivana razlika u toksinima smanjuje.

CDC upozorava da kombinovanje više duvanskih proizvoda može povećati nikotinsku zavisnost i biti povezano sa nepovoljnim zdravstvenim posledicama. Dokazi da uređaji za zagrevanje duvana pomažu u prestanku pušenja ostaju nedovoljni, što potvrđuje i Cochrane. U ovom poređenju zato je fokus na razlikama između dve vrste emisija i posledične izloženosti, a ne na terapiji odvikavanja.

Gde dokazi postaju tanji

Najveći problem naučne baze je vreme. Bolesti povezane sa pušenjem razvijaju se godinama ili decenijama, dok većina dostupnih kliničkih studija traje danima, nedeljama ili nekoliko meseci. Cochrane je u ranijem skupu randomizovanih studija imao medijanu praćenja od oko 13 nedelja, a noviji pregled biomarkera potencijalne štetnosti pokazuje da je veliki deo studija i dalje veoma kratak.

Drugi problem je kvalitet dokaza. Deo istraživanja finansirala je duvanska industrija, deo je nezavisan, a metode se razlikuju po uređajima, načinu uzorkovanja aerosola, režimu povlačenja i izboru biomarkera. Sistematski pregled iz 2019. godine našao je sličan opšti pravac rezultata između nezavisnih i industrijski povezanih studija, ali je istakao veliku metodološku heterogenost.

Zato su danas najpouzdaniji zaključci oni koji ostaju blizu onoga što je direktno izmereno. Sagorevanje stvara složeniji i toksičniji dim. Zagrevanje u proseku smanjuje nivoe mnogih važnih toksina. Biomarkeri pokazuju da se niža izloženost vidi i u organizmu. Dugoročni zdravstveni rizik verovatno ide u povoljnijem smeru, ali njegovu veličinu još ne možemo pouzdano izračunati.

Konačan odgovor koji dokazi danas dozvoljavaju

Bezdimne alternative koje zagrevaju duvan i cigarete nisu ista kategorija izloženosti. Cigareta sagoreva duvan, a upravo sagorevanje stvara visoke nivoe mnogih toksina koji su povezani sa bolestima izazvanim pušenjem. Uređaji za zagrevanje duvana uklanjaju taj proces i zato njihove emisije generalno sadrže niže nivoe velikog broja štetnih jedinjenja.

To je dovoljno snažan dokaz da se za punoletnog pušača koji bi inače nastavio da puši zagrevani duvan može posmatrati kao manje štetna opcija u odnosu na cigarete. Najjači deo te tvrdnje odnosi se na hemiju emisija i biomarkere izloženosti. Dokazi o biomarkerima potencijalne štetnosti i stvarnim dugoročnim bolestima još su slabiji i kraći.

Najprecizniji zaključak zato staje u jednu granicu koju ne treba preskakati. Niža izloženost mnogim toksinima predstavlja važnu prednost u odnosu na nastavak pušenja, ali ne može automatski da se prevede u isti procenat manjeg rizika od bolesti. Potpuni prestanak upotrebe duvana i nikotina nosi najmanji rizik, dok za one koji nastavljaju da koriste duvan razlika između sagorevanja i zagrevanja ostaje zdravstveno relevantna.