Odluka je sazrevala dugo, ali je jutarnji kašalj postao znak da njegovo telo više ne prihvata naviku koju je godinama smatrao normalnom.

– Pušio sam praktično svakog dana i, kao i većina pušača, nisam mnogo razmišljao o tome. Cigareta je bila deo jutarnje kafe, pauze na poslu, druženja sa prijateljima, pa čak i način da se opustim kada sam pod stresom. Vremenom ni ne primećujete koliko vam je pušenje postalo sastavni deo svakodnevice – priča Marko u svojoj ispovesti za “Filternativu”.

Ipak, organizam je počeo da šalje jasne signale.

– Svako jutro sam se budio sa kašljem. To nije bio običan kašalj koji traje nekoliko sekundi, već nešto što me je pratilo iz dana u dan. U jednom trenutku sam shvatio da je to postalo normalno stanje, a zapravo nije bilo normalno. Tada sam prvi put ozbiljno pomislio da moram nešto da promenim.

Umesto da nastavi sa cigaretama, odlučio je da pređe na bezdimnu alternativu. Kaže da nije očekivao da će mu se odnos prema cigaretama toliko promeniti.

– Posle nekog vremena dogodilo se nešto što me je iznenadilo. Cigarete su počele da mi imaju neprijatan miris. Ranije to uopšte nisam primećivao, a onda mi je dim postao odbojan. Čak su mi i garderoba i prostorije u kojima se pušilo odjednom počeli da smetaju.

Iz radoznalosti je, nakon određenog vremena, pokušao ponovo da zapali cigaretu.

– Mislio sam da će mi prijati kao nekada, ali desilo se potpuno suprotno. Posle nekoliko dimova bilo mi je muka. Nisam mogao da verujem da je to isti proizvod koji sam godinama svakodnevno koristio. Tada sam shvatio da više nemam želju da se vratim na cigarete.

Marko smatra da je upravo zbog toga danas mnogo bliži potpunom prestanku nego ranije.

– Dok sam pušio cigarete, ideja da ih potpuno ostavim delovala mi je gotovo nemoguće. Danas mi se čini da bih to mogao mnogo lakše da uradim. Više nisam vezan za cigaretu na način na koji sam bio ranije i mislim da je to velika razlika.

Na njegovu odluku nisu uticali samo zdravstveni razlozi. Kaže da je porodica bila jedan od najjačih motiva.

– Kada dobijete decu, počnete drugačije da razmišljate. Pitate se kakav primer dajete, koliko vremena želite da provedete sa porodicom i koliko je važno da sačuvate svoje zdravlje. Supruga mi je takođe bila velika podrška i želeo sam da zbog njih napravim promenu.

Posebno snažan utisak na njega ostavila je porodična istorija bolesti.

– Moj otac je bio pušač i preminuo je od raka pluća. To je nešto što vas zauvek obeleži. Dok ste mlađi, mislite da se takve stvari dešavaju nekom drugom, ali kada ih doživite u svojoj porodici, počnete drugačije da gledate na rizike koje nosi pušenje.

U isto vreme, primer njegove majke pokazao mu je da je prestanak moguć.

– Moja majka je bila ekstremni pušač. Pušila je mnogo više nego ja. Kada su počeli zdravstveni problemi, ozbiljno se uplašila. Pročitala je knjigu Alena Kara “Lak način da prestanete da pušite” i uspela da potpuno ostavi cigarete. Danas ne puši i to mi je dokaz da svako može da pronađe svoj put, samo nije isti za sve.

Zbog toga veruje da ne postoji univerzalno rešenje koje odgovara svakom pušaču.

– Neko uspe iz prvog pokušaja, neko posle više neuspelih pokušaja. Nekome pomogne razgovor sa lekarom, nekome psihološka podrška, nekome knjiga, a nekome prelazak na bezdimnu alternativu kao međukorak. Važno je da ljudi ne odustanu ako prvi pokušaj nije uspešan. Najgore je pomiriti se sa tim da promene nema.

Na kraju, Marko kaže da svoju priču deli zato što zna koliko je teško napraviti prvi korak.

– Nisam ovde da bilo kome držim lekcije. Znam koliko je teško odreći se navike koja vas prati godinama. Ali isto tako znam da se osećam mnogo bolje nego ranije i da danas na cigarete gledam potpuno drugačijim očima. Ako moje iskustvo ohrabri makar jednu osobu da razmisli o tome da ostavi cigarete ili potraži način koji će joj pomoći, smatraću da je moja priča imala smisla.