Cilj je da do 2040. godine stopa pušenja u Evropskoj uniji bude manja od 5%. Međutim, postizanje ovog cilja zahteva prihvatanje nauke, slušanje potrošača i učenje na primerima iz stvarnog života kao što je Švedska.
Učiniti Evropu kontinentom oslobođenim od duvanskog dima zaista je ogroman zadatak, ali je izvodljiv ako buduća regulativa bude utemeljena na stvarnosti i činjenicama. Nažalost, trenutno smo usred epidemije pogrešne percepcije kada je reč o potencijalu smanjenja štete i rizika od alternativnih nikotinskih proizvoda. Zabrinjavajuće je da 74% pušača širom sveta veoma pogrešno veruje da su alternative jednako ili čak i više štetne od pušenja. Ova široko rasprostranjena zabluda sama po sebi predstavlja krizu u sektoru javnog zdravlja, koja odvraća hiljade pušača u EU od prelaska na manje štetne alternative. Upravo sa ovom krizom novi evropski parlement mora da se suoči.
Više od 100 organizacija i vladinih institucija širom sveta slaže se da su bezdimni proizvodi znatno manje štetni od pušenja. Sistematski pregledi koji su globalno priznati kao zlatni standard u zdravstvenim dokazima, potvrđuju da alternativa pomaže pušačima da prestanu da puše.
Izuzetan presedan koji bi EU trebalo da kopira je pristup Švedske ovom problemu. Umesto da zabrani bezbednije nikotinske proizvode, Švedska je prihvatila smanjenje štete, podržavajući upotrebu proizvoda kao što su snus, nikotinske kesice ili elektronske alternative. Ova strategija je pozicionirala Švedsku na ivicu da postane prva nacija bez duvanskog dima, a što može da posluži kao model za globalnu strategiju smanjenja štete od duvana.
Predstojeće revizije Direktive o duvanskim proizvodima (TPD) i Direktive o porezu na duvan (TTD) biće centralne tačke za odluke u EU. Evropa se nalazi pred kritičnim izborom: nastaviti neuspešnim putem zabrane i prekomerne regulative ili priznati i usvojiti uspešan švedski model smanjenja štete. Debate o zabrani ukusa ili zabrani proizvoda kao što su nikotinske kesice prete da poremete cilj – da Evropa postane zemlja bez duvanskog dima. Ove restriktivne mere ne samo da bi otežavale pristup pušačima manje štetnim alternativama, već bi i produbile probleme javnog zdravlja, umesto da se oni rešavaju.
Za novi parlament je od suštinskog značaja da prepozna da dobro regulisani proizvodi koji smanjuju štetu mogu spasiti živote. Negovanjem okruženja u kojem se pušači podstiču da pređu na manje štetne alternative, može se drastično smanjiti stopa pušenja i poboljšati javno zdravlje.
Dakle, novi Evropski parlament ima jedinstvenu priliku da ispiše istoriju tako što će Evropu voditi ka budućnosti bez duvanskog dima. Slušajući nauku, razumevajući potrebe potrošača i učeći na uspešnim primerima kao što je Švedska, članovi parlamenta mogu da donesu propise koji su zaista korisni za javno zdravlje. Uz pravi pristup, Evropa bez dima je na dohvat ruke.
